Adam Bid

АДАМ БИД 465

старији је господин још стајао, гледајући у плочник и чешући замишљено браду; тргао се кад је чуо пријатан женски глас:

— Смем ли, молим вас, ући у затвор 2

Он се окрете и гледаше неколико тренутака у ону што је рекла то, не одговоривши ништа.

— ја сам вас једаред већ видео — рече најзад. — 'Сећате ли се проповеди на Утрини у Хејслопу у Ломширу 2

— Сећам се, господине, наравно. Да нисте ви

онај господин што је слушао. седећи на коњу2.

— Јесам. А шта бисте ви хтели у затвору 2

— Хтела би до Хете Сорел, оне младе девојке што је осуђена на смрт; и хтела би да останем код ње, ако ми се ДО и Имате ли ви власти, ту, у затвору 2

— Да, ја сам овде чиновник, И могу израдити да вас пусте. А јесте ли ви познавали преступницу, Хету Сорел

— Јесам; родсмо;моја рођена тетка удата је за њеног рођеног ујака, Мартина Појзера. Али ја. сам била у Лидсу, и нисам знала за велику несрећу раније, те да дођем пре него данас. Молим вас, господине, тако вам Бога на небу, пустите ме да одем к Њој, и да останем код ње.

— Како сте сазнали да је осуђена на смрт, кад сте тек сад дошли из Лидса2

— Видела сам се с течом после пресуде. Он је сад отишао кући, и кукавна преступница је према томе од свију напуштена. Преклињем вас да ми израдите дозволу да останем с њом.

— Штаг Зар ви имате храбрости да останете у затвору читаву ноћг Уосталом, она је тврдоглава, и једва одговара кад јој се нешто каже.

— 0, господине, може Бог још отворити њено срце. Молим вас лепо да не дангубимо.

Уђите дакле — рече старији господин, за-

звонивши, и пустивши Дајну унутра. — ја знам да ви имате кључ којим се отварају срца.