Adam Bid

466 ЏОРЏ ЕЛИОТ

Дајна механички скиде капу и шал чим уђоше у затворско двориште, навикнута да их скида чим хоће да проповеда, или да се моли Богу, или да походи болеснике; а кад уђоше у тамничареву собу, она инстиктивно спусти ствари на столицу. Није изгледала узбуђена, напротив, сабрано мирна; као да јој је душа, и док она друго разговара, непрестано у молитви, и као да је подржава нека невидљива снага.

Пошто је говорио с тамничарем, чиновник се окрете Дајнии рече: „Кључар ће вас одвести у преступничину ћелију, и оставити вас тамо за ову ноћ, ако ви тако желите; али не можете добити осветљење преко ноћ; то је забрањено; ја сам пуковник Таунле; ако бих ваму чему могао бити од помоћи, реците кључару да вас доведе к мени. Мене интересује та Хета Сорелова због оног красног младића, Адама Бида; ја сам га случајно видео у Хејслопу оно исто вече кад сам слушао вашу проповед, и познао сам га данас на суђењу, иако је онако страшно изгледао.

— Ах, господине; да ли ми можете рећи штогод о њемуг Можете ли ми рећи где је на станугт Мој јадни теча био је и сувише утучен, те се није сетио да ми о њему говори.

— Стан му је одмах ту. Распитао сам се о њему код г. Ервајна. Станује над дућаном једнога лимара, у улици десно од уласка у ову зграду. С њим је неки стари учитељ. А сад збогом, желим вам успеха. 5

— Збогом господине; веома сам вам захвална.

Док је Дајна прелазила преко дворишта, са кључарем, зидови тамнички чинили се, под свечаном вечерњом светлошћу, виши него дању, па је мало и бледо лице Дајнино, под капом, изгледало као прави бели цвет у том тамном оквиру. Кључар ју је непрестано гледао испод ока, али није речи прословио. Осећао је да би звук његова грубога гласа неугодно одударао. Он упали светлост кад уђоше у мрачни ходник којим се ишло у ћелију осуђених, и рече што је могао, учтивије: „Биће већ прилично мрачно