Adam Bid

412 ЏОРЏ ЕЛИОТ

— Ходи, моћни Спаситељу! Нека онај који је мртав чује твој глас; нека очи слепога прогледају; нека грешница види да јој Бог указује пут Дај да се више ничега не боји до греха који је одваја од Господа. Омекшај тврдо срце, отпечати усне затворене; нека завапи из дубине душе: „Оче, згрешила сам.“

— Дајна!— зајеца Хета, и обви је рукама. Хоћу да кажем... казаћу... нећу више крити. ;

Али јецање и сузе угушише јој глас. Дајна подиже нежно клечећу Хету, намести је да седне на сламњачу, и седе поред ње. Дуго је требало да се узбуркане груди умире; па и тада, две девојке сеђаху још неко време у тишини и тамнини, држећи се за руке. Најзад Хета поче шапутати:

— Дајна, јесам учинила... ... Закопала сам га у шуми... детенце... а оно је плакало... ... Чула сам му плач... још и кад сам далеко отишла... — целу ноћ... и вратила сам се зато што је плакало.

Она застаде, па онда поче брже и гласније, гласом што моли: — Али ја сам мислила да можда неће умрети — да ће га неко наћи. Ја га нисам убила... нисам га ја убила. Спустила сам га доле и покрила, а кад сам се вратила њега није више било живога; десило се све то зато што сам ја била несрећна, Дајна... Нисам знала куда да идем... покушавала сам пре тога да себе убијем, али нисам могла. Покушавала сам да се удавим у бари, па нисам могла. Отишла сам у Виндзор, побегла сам од куће, знаш ли ти зато 2 Отишла сам да њега нађем, да се он постара шта да чиним. Кући нисам смела — нисам могла поднети

"да се вратим. Нисам могла да поднесем ничији по-

глед, јер би ме сви презирали. Помишљала сам на тебе по који пут, и мислила да дођем к теби, јер сам осећала да ти не би била тврда срца према мени, и не би ме ружила због срамоте. Мислила сам да бих теби могла све казати. Али, најзад би све сазнали и други, а то нисам могла поднети. У Стонитон сам пошла мислећи и на тебе; и опет, страх ме је био да лутам и дотерам до просјакиње без игде ичега, и по неког тренутка ми се чинило да би ми лакше било да

== зиг—==имиљае поља зада ај да

рР