Adam Bid

АДАМ БИД 4711

Масе, који је метнуо био наочаре, изгледао је као на месту прикован, испитујући Дајнино лице. Ипак се он први прибра и рече: — Седите, девојко, седите поднесе јој столицу, и повуче се на своје старо место на кревету.

— Хвала, пријатељу, нећу да седнем, треба брзо да се вратим — рече Дајна. — Она ме је преклињала да не изостанем дуго. Дошла сам, Адаме Биде, да вас замолим да походите сироту грешницу, и да се опростите од ње. Она жели да вас моли за опроштење, и боље ће бити да се састанете данас, него сутра рано, кад ће време бити тако кратко.

Адам је дрхтао, и на послетку се скоро срушио на столицу.

— То неће бити! — рече он, — Ствар се мора одложити, можда ће доћи милост. Г. Ервајн рече да има наде, да не треба да напустим сваку наду.

— Та ме мисао весели — рече Дајна, а очи јој се напунише сузама. — Страшна је ствар тако журити с узимањем душе... Али било тако или онако — додаде одмах — ви ћете зацело доћи, и дати јој прилике да каже што има на срцу. Иако је њена јадна душа веома тамна, и мало што зна преко путенога, сиротица није више тако окорела; каје се, све ми је исповедила. | Охолост њеног срца попустила је, верује да ћу јој ја помоћи, и жели да чује божју науку. Остало је још да напише писмо Појзеровима, које ћу им ја предати кад ње више не буде; а кад сам јој казала да сте ви овде, рекла је: „Волела бих да кажем Адаму збогом, и да га замолим да ми опрости.“ Хоћете ли доћи, Адаме2 Можда би и сад могли пођи са мном..

— Не могу — рече Адам — не могу јој рећи 360гом доклегод још има неке наде... Слушам и слушам шта ми се каже, али не могу да мислим друкчије. Не може бити да ће она умрети том срамном смрћу мој се ум не може да измири с тим.

Он опет устаде са столице и погледа кроз прозор, а Дајна је стајала пуна стрпљивог сажаљења. После минут два он јој се окрете и рече: