Adam Bid

· 478 ЏОРЏ ЕЛИОТ

— Доћићу, Дајна... сутра ујутру... ако мора бити. Можда ћу имати више снаге да то поднесем, кад знам да мора бити. Реците јој да јој опраштам. Реците јој да ћу доћи... али у последњем часу.

— Нећу да наваљујем на вас против вашег срца — рече Дајна. — Морам сад опет брзо к њој; право је чудо како она сад не може без мене; једва ме је пустила. Раније ми није поклањала много симпатије, а сад је несрећа отворила њено срце. Збогом Адаме, нека вас утеши Отац наш небесни, и нека вам да снагу да издржите све. — Дајна пружи руку, а Адам је стиште ћутећи.

Бартл Масе се диже да помакне незгодну резу на вратима, али пре него што је он стигао, Дајна рече благо: „Збогом пријатељу“ — и силажаше већ лаким својим кораком низа степенице.

__Бартл скиде наочаре, метну их у џеп, па рече: — Хвала Богу, ако већ има женскиња које уносе немир _ у свет, лепо је што их има и таквих које теше; ова је једна од тих, једна од тих... Штета је што је методискиња; али нема. женскога створења које не би имало какву било бубицу у глави.

Те ноћи Адам није никако легао у кревет: узбуђење од очекивања, које се повишавало са сваким часом што га је доводио ближе кобном тренутку, постајало је врло јако; и учитељ је зато, упркос Адамовим молбама и уверавањима да ће бити потпуно миран, учитељ је ипак мотрио на њега.

— Шта је то за мене, младићу, једна непроспа-

"вана ноћ више или мање — рече Бартл. — Под земљом ћу се испавати. Дати правим друштво у невољи, докле могу. ·

Била је то дуга и тужна ноћ, у малој собици. Неколико пута Адам је устајао и шетао се тамо амо, од зида до зида кратке собице; после би сео, заронио лице у шаке, и тада се не би чуло ништа друго до куцање часовника на столу, или падање какве догоретине на ватри, коју је учитељ ревносно потстицао. Од времена на време би из Адама пробила болна реч: = Кад бих могао ма што учинити да је спасем,.. Кад