Adam Bid

АДАМ БИД : 419

би моје патње могле ма какво добро издејствовати. ...Али седети овде мирно, знати све и ништа не чинити ... то је одвише тешко за човека... Мислити шта би све сад било да није њега било... Ох, Боже, та на данашњи дан смо се требали венчати......

— Ех, момче мој, тешко је то — рече Бартл нежно. — Тешко је то. Али треба да се сетиш ево чега: кад си хтео да се ожениш њоме, мислио си да је она сасвим нешто друго. Ниси могао мислити да је она за тако кратко време могла доћи дотле да учини оно што је учинила.

— Знам ја, знам ја то — рече Адам. Мислио сам да има срце нежно и пуно љубави, и да неће рећи лаж и извршити обману. А како сам и могао друкчије мислити2 И да он није никада дошао близу ње, и да сам је ја узео, и волео је, и старао се о њој, она никад не би учинила никакво зло. Шта мари што бих имао мало муке с њом2 То би било ништа према овом сада.

— Не зна се, сине, не зна се шта је могло бити. Теби је сад све тешко... требаће времена, требаће времена. Али је моје мишљење да ћеш се ти опет подићи; и може још изаћи добро из свега тога, иако му се не надамо.

— Из овога да изађе добро! — рече Адам. — Зло тиме не би било поправљено; њена пропаст се не може спречити. Ја мрзим кад људи говоре као да увек има начина да се све поправи. Требало би људима набити у главу: да зло, које су учинили, остаје вечито зло. Кад неко упропасти живот свога ближњега, нема права да се теши помишљу да из тога може изаћи и што добро... Ничије добро неће измениди њену срамоту и беду.

— Де, момче, де — рече Бартл благим тоном, који је био чудновато у опреци с његовом оштрином и пргавошћу у спору — врло је лако могућно да ја говорим лудости; ја сам већ матор, и много је година прошло од времена кад сам и ја трпео. Лако је наћи разлога кад друге треба убеђивати да буду стрпљиви,