Adam Bid

АДАМ БИД 481

најгоре је од свега што те очи тако личе на Хетине очи. Хетине очи су те очи које гледају сада у њега укочено, тако као да је Хета устала из гроба и дошла да му каже колико је бедна.

Привила се уз Дајну: образ наслонила на Дајнин образ. Изгледало је као да последњи остатак њезине животне снаге лежи у том додиру; а самилосна љубав, што се видела на лицу Дајнину, изгледала је као видна залога Невидљиве Милости. |

Кад се тужне очи сукобише, кад Хета и Адам погледаше једно друго, она виде да се и он променио, и то као да је испуни новом стравом. Први пут је сад видела биће на чијем се лицу читало оно што се у њој догодило и променило. Адам је такође био слика страховите прошлости и страшне садашњости. Гледајући њега, Хета је дрхтала још више.

— Говори Хета — рече Дајна — кажи му што ти

је на срцу. Хета послуша као мало дете. =-Адаме. .:. јако ми је жао...... врло зло сам

према вама поступала... Хоћете ли ми опростити... пре него што умрем 2

Адам одговараше, гушећи јецање:

—- Хоћу, опраштам вам, Хета; одавно сам ВАМ опростио.

Адаму се чинило да ће му мозак прснути у први тренутак сусрета са Хетом; али звук њенога гласа, којим је изговорила оне покајничке речи, потресе у њему једну жицу која је била слабије затегнута; он осети неко лакнуће у оном што је било неиздржљиво, и потекоше сузе — ретке код њега, које није проливао од времена кад је почела ова несрећа, кад се оно бацио Сету око врата.

Хета учини нехотичан покрет према Адаму; јер, ето, дошло јој је нешто од оне љубави која ју је некад окружавала. Држала је једнако Дајну за руку, али је прилазила Адаму; рече плашљиво:

— Хоћете ли ме још једаред пољубити, Адаме, иако сам била тако рђава

31