Adam Bid

АДАМ БИД т. та 489

— Да ја остајем овде, и да узимам у своје руке управу над имањем — додаде он, још жустрије не марећи за оно што сам учинио, чему сам био узрок, ви бисте, Адаме, имали оправдање што хоћете да се селите, и што и друге покрећете на сеобу. Имали бисте неко оправдање да од зла правите горе. Али кад вам кажем: да сам намеран да одавде одем за дуги низ година, кад знате шта то значи за мене, да то у корену сече све моје планове о мојој срећи — онда није могућно да тако паметан човек, каошто сте ви, не увиди да нема стварна разлога да Појзерови не остану овде. Г. Ервајн ми је све казао, али он мисли да би се Појзерови могли ослободити идеје да су обешчашћени у очима својих суседа, и да не могу остати на мом поседу, ако бисте га ви хтели помоћи у том старању, ако би и ви остали, и наставили надзор над шумама.

Артур мало застаде, па додаде молећиво: Ви знате да се тиме користи и другима, а не само поседнику. А сем тога, ко зна, можда ћете ускоро добити и новога поседника, кога бисте радо слушали. Ако ја погинем, мој рођак, Треџет, наследиће ме, и примити моје име. Он је красан човек.

Адам није могао не осетити узбуђеност; није могао не осетити да је то глас онога честитог и срдачног Артура кога је он некада волео и њим се поносио; „али није могао да одагна ближе успомене. Ћутао је. Артур је ипак читао одговор из његових очију; и то му даде повода да продужи са све више и више наваљивања.

— Па онда, ако бисте хтели говорити Појзеровима, — ако би хтели претрести ту ствар сат. Ервајном, он мисли сутра да вас потражи — и ако бисте затим хтели помоћу својих и г. Ервајнових разлога утицати на Појзерове да не одлазе... Наравно, ја знам да они не би примили никаквих повластица од мене: ја на тако нешто и не мислим, али сам убеђен да би тако, на крају крајева, ипак мање патили. И г. Ервајн тако мисли; он ће остати као врховна власт на овом имању; он је пристао да прими то на