Adam Bid

490 ЏОРЏ ЕЛИОТ

себе. Тако ће Појзерови у ствари бити под управом човека кога поштују и 'воле. То би исто било и с вама, Адаме; и ако бисте ипак отишли, значило би само да желите да ми задате још горе јаде.

Артур поћута опет мало, па онда рече, потресеним гласом:

— Ја не бих тако поступао с вама, заиста не бих. Да сам ја на вашем месту, а ви на мојем, покушао бих да вам помогнем да учините оно што је најбоље.

Адам се помаче нагло на столици, и гледаше у земљу. Артур настави:

— Ви можда нисте учинили никад ништа за што бисте имали горко да се кајете у животу, Адаме; да сте учинили, били бисте великодушнији. Онда бисте знали да је мени горе него вама.

Артур при тим последњим речима устаде са столице, приђе једном прозору и стаде гледати напоље, леђима окренут Адаму, продужујући ватрено:

— Зар је нисам и ја волеог Зар се нисам с њом јуче видео2 Зар се нећу и ја непрестано ње сећати као и виг Зар вам није јасно да бисте више патили, да сте ви кривац 2

Настаде ћутање од неколико минута, јер борба у Адаму није могла лако да се одлучи. Људи лаке природе, чија осећања имају мало сталности, не могу ни схватити колико је унутарњег отпора морао савладати Адам пре него што ће устати са столице и поћи к Артуру. Артур је чуо тај покрет, окренуо се, и срео се са тужним али умекшаним погледом, уз који му Адам рече:

— Истина је што велите, господине; ја сам суров, то ми је у крви. Био сам суров и према оцу кад је грешио. Био сам помало суров према свакоме, сем ње. Тако сам осећао као да је нико не жали доста; њена ми се патња дубоко урезала у душу; и кад ми се чинило да су Појзерови сувише строги према њој, зарицао сам се да ја нећу ни према коме више бити суров. То претерано осећање за њу учинило је да нисам био како треба према вама. Познао сам у животу шта то значи кајати се, и осетити