Adam Bid

492 ЏОРЏ ЕЛИОТ

ствари, и кад будемо далеко један од другога. Молићу се Богу да буде вама на помоћи, каошто се молим да и мени помогне.

— Али ту је оно дивно створење, она Дајна Морисова — рече Артур — идући за својим мислима, не знајући шта су значиле Адамове речи — она је рекла да ће остати с њом до последњег тренутка, док не пође; а она јадница припија се уз њу као да је у њој нашла утеху. Обожавам просто ту девојку, и не знам шта бих да ње није тамо. Адаме, ви ћете се видети с њом, кад се врати; нисам јој јуче могао ништа рећи о својим осећајима према њој. Реците јој — настави Артур убрзано, као да је хтео скрити узбуђење с којим је говорио, при чему извади сат и ланац — реците јој да сам вас молио да јој дате ово као успомену од мене, од човека коме је она једини извор утехе кад помисли на... ја знам да она не мари за такве ствари, и низашто друго што бих јој дао. Али она ће се служити сатом, а мени ће особито мило бити да помислим да се она служи њиме.

— Даћу јој, господине — рече Адам — и казаћу јој ваше речи. Рекла ми је да ће се вратити код Појзерових.

— И говорићете Појзеровима, Адаме, да остану 2 — рече Артур, сетивши се предмета на који су 06ојица заборавили при првом пријатељском изравнању. — И остаћете и ви, и помагати г. Ервајну око поправака на имању 2

— Има једна ствар, господине, о којој ви не водите рачуна — рече. Адам с благим устезањем и то је оно што је разлог моме дугом опирању. Видите, о једном истом се ради и код мене и код Појзерових: ако останемо, то је наш материални интерес, и изгледаће да смо томе за вољу прешли преко свега осталог. Знам да Појзерови тако мисле, а и ја сам помало тако мислио. Људи честитог и независног карактера нерадо чине оно што их у очима других понижава. ·

— Али когод познаје вас, неће то мислити, Адаме; то није довољно јак разлог да се спречи један