Adam Bid
АДАМ БИД 493
поступак који је одиста великодушнији и несебичнији од противнога. И дознаће се, мора се дознати, да обоје, и ви и Појзерови,/ остајете на моју молбу. Адаме, не чините да ствари испадну горе по мене; и без тога сам довољно кажњен.
— Не, господине, не — рече Адам и погледа у Артура с тугом и са симпатијом. — Не дао Бог да учиним да буде још горе по вас. У својој страсти сам доиста желео да могу учинити да буде тако; али то је било онда кад сам мислио да ви не осећате довољно. Остаћу, господине, и учинити све што најбоље могу. Отсад Бе ми сва брига бити: да марљиво радим, да учиним овај свет пријатнијим за оне који још могу бити срећни у њему.
— Онда да се растанемо, Адаме. Ви ћете се видети са г. Ервајном сутра, и посаветовати се с њим с свему.
—_ Хоћете „ли скоро отпутовати, господине 2 — рече Адам.
— Што пре могу, пошто уредим све што треба. Збогом, Адаме. Мислићу на вас, замишљати како опет радите на старом свом месту.
__ Збогом, господине. Бог вам у помоћи.
Још једном стегоше један другом РУКУ, и Адам оде из Ермитажа, осећајући да се туга лакше сноси кад нестане мржње.
Чим се врата за њим затворише, Артур приђе корпи за хартију и извади малу ружичасту свилену марамицу.