Adam Bid

АДАМ БИД 407

У Појзеркином гласу осети се тогатренутка нешто што она није желела да буде опажено; зато се окрете брзо сату и рече: „Охо, време је чају; ако је Мартин доле, у дворишту, и он ће радо попити једну шољу. Хајде Тота, пиле моје, да ти мама метне капу, па да одеш у двориште, и да видиш је ли тата тамо, и да му кажеш да не иде док не дође“да попије чај; и кажи и браћи да дођу.“

Тота потрча с капом која јој се клатила на леђима, а г-ђа Појзер извуче храстови сто и стаде ређати по њему шоље. -

__ Ти ми кажеш за оне девојке, Нанси и Моли, да су добре на послу; то је тек тако, да се нешто рекне. Све су оне једнаке, биле паметне или глупе; не смеш их оставити саме ни једног минута. Мора човек да их надгледа догод нешто раде. И сад, ако се ја разболим и ове зиме, као прошле, ко ће да их над-_ гледа ако ти одеш> Па ту јеи ово детенце; сигурно ће му се нешто десити; пустиће га да падне у ватру, или у котао где се топи сланина, или тако нешто, и остаће сакато за навек, и том ћеш свему ти бити крива, Дајна!

— = Ја вам, тетка — рече Дајна — обећавам да ћу доћи на зиму, ако ти не би било добро. Немој мислити да ћете остати без мене ако вам одиста будем од потребе. Али"права је нужла за моју душу да се измакнем од овог живота угодности и раскоши, где имам свега и свачега у изобиљу — да идем одавде бар за најкраће време. Нико не може боље од мене знати шта су моје душевне потребе, и која су искушења која ми највише прете. Што нећу да останем код вас, иако ме зовете, то није зато што желим да избегнем неку дужност која ми није по вољи; ја се опирем искушењу једном; да не би љубав према људском створењу постала као неки облак који ће да стане између мене и небеске светлости.

— Ја просто не могу да знам шта ти то зовеш угодношћу и луксузом — рече г-ђа Појзер, секући Хлеб и мажући га маслом. — Истина је, храна је добра, и у довољној количини, како нико не би могао ·

32