Adam Bid

АДАМ БИД 51

нине лаке и мирне покрете, њено мило поступање са децом код Појзерових, да слуша њен глас као сталну музику, да мисли да је све што она чини, или рекне, добро, и да не би могло бити боље. Иако је био паметан човек, он јој није замерао што је била и сувише попустљива према деци, која су постигла да од проповеднице Дајне направе правога домаћега роба; док се Дајна сама помало стидела те слабости, и сама себи пребацивала, јер је та слабост била у опреци са Соломуновим учењем. Имало је ипак нешто што би могло бити и боље; могла би волети и Сета, и поћи за њега. Адам се осећао мало увређен због брата; а стално је мислио, са жаљењем, како би Дајна, као Сетова жена, донела у њихову кућицу срећу за све њих, како је она једина душа која би ублажила последње дане њихове матере, да протекну у миру и одмору .

— Чудно је то да она не воли оно момче — мислио је Адам у себи — а свако би рекао да су створени једно за друго. Али њено је срце толико обузето другим стварима. Она је од оног женскиња које ништа не вуче да имају мужа и децу. Она мисли да би тада била заузета само својим личним животом; а толико је навикла да се брине за друге, да више не може да откине своје срце од њих. ја то све лепо видим. Она је начињена од сасвим другог материјала него што су остале жене; одавно ја то видим. Њој је добро само онда кад ради за друге, а удадба би је ометала у том; то је истина. ја немам права да радим на том, и да мислим да би било боље кад би пошла за Сета, као да сам ја паметнији од ње, или од самога Бога. Он ју је створио таквом каква је, и она је један од највећих благослова који ми је дошао из његових руку, мени, и другима сем мене.

Ово само пребацивање пренуло се у Адаму са још већом снагом кад је опазио на Дајнином лицу да ју је увредио додирнувши своју жељу да она пође за Сета; и сада се трудио да најодлучнијим речима изрази своје безусловно потчињавање свему ономе