Adam Bid

АДАМ БИД 51

жемо да видимо; а уво је оштрије од ока, те понекад може да ухвати који звук из тог света. Неки људи мисле да могу чак нешто и да виде, али то су већином људи чије очи нису навикле да гледају друге ствари. Што се мене тиче, мислим да је боље видети да ли висак показује право, него видети духове.

Такве мисли освајају обично јаче и јаче кад дневна светлост почиње гасити свеће, и тице почну певати. Тако и сад, кад црвени сунчани зраци падоше на металне чавле-који означаваху почетна слова имена на капку од сандука, свако страховање од удара врбова прута ишчезну у задовољству што је посао свршен, и реч откупљена. Сета није требало будити; чуло се да се горе креће, и да силази.

— Ето — рече Адам Сету, кад овај уђе — сандук је готов; можемо га однети у Брокстон, и вратити се пре пола седам. ·ја ћу само да узмем залогај овсенице, па ћемо поћи.

Два брата дигоше сандук на снажна плећа, и пођоше, а Џип за њима; на пут су изашли позади куће. До Брокстона је било од прилике једна и по миља, а пут је пријатно кривудао кроз поља, где су се изнад живе ограде дизали бледи орлови нокти и дивље руже, а птице цвркутале и извијале своје песме у брснатим крунама храстова и брестова. Чудновато је била сложена та слика: свежина летњега јутра, с рајском тишином и миљем, и челична снага ова два брата у грубом радничком оделу, а на њиховим плећима дуги мртвачки сандук. Они се најзад зауставише пред једном маленом кућом изван села Брокстона. У шест сати је све било готово, сандук закован, и Адам и Сет се враћаху кући. Ударили су пречицама, преко поља, и уз поток који је протицао близу њихове куће. Адам није казао Сету шта се ноћас десило; али он сам је био под јаким утиском, и зато најзад ипак рече брату:

— Сете, ако отац не дође док ми доручкујемо, мислим да би најбоље било да ти одеш до Тредлстона, да видиш шта је с њим, и да ми донесеш оне месингане жице што ми требају. Немој бринути што ћеш

4