Adam Bid

52 . ЏОРЏ ЕЛИОТ

изгубити један сат рада; накнадићемо то. Шта велиш, хоћеш ли да одеш 2

— Пристајем, хоћу — рече Сет. — Али види само какви су се облаци почели скупљати откад смо пошли. Мислим да ћемо имати још кише. Зло ће бити за косидбу ако киша потопи ливаде. Поток је већ и сувише надошао; нека пада киша само још један дан, па ће наше брвно бити под водом, и ми ћемо морати да обилазимо друмом до куће.

У то време су браћа пролазила долином, и таман ушли у пашњак кроз који тече поток.

— Ама шта је оно што се заглавило уз врбу 2 — рече Сет, па побрза. Адаму се стеже у грлу, неодређена бојазан за оца претвори се у силан страх. Он ништа не одговори Сету, него потрча, а Џип пред њим; од једаред псето поче ружно завијати; за тренут ока је Адам већ био на брвну.

То је дакле значио онај знак! Седи његов отац, о коме је он размишљао пре неколико сати, строго немилостиво, да ће живети да му буде сметња на путу, он се можда баш у то време борио са смрћу у таласима! Та мисао, прва, прође као муња Адаму кроз главу, пре него што је дохватио за капут, и извукао напоље велико и тешко тело. Стигао је и Сет да помогне, и кад положише тело:на обалу синови, у први мах, само клекоше, и у немом страху гледаху стакласте очи, не помишљајући да ли треба нешто радити, заборављајући на све сем на чињеницу да пред њима лежи мртав њихов отац. Адам проговори пре Сета, шапатом:

— Потрчаћу до матере, али ћу се одмах вратити.

Сирота Лизбета баш је припремала доручак синовима, и њихова се каша већ пушила на ватри. Кујна њена је увек била чиста као кутија, али тога јутра, она се још нешто нарочито старала да јој огњиште и сто за ручавање буду лепи и примамљиви.

— Деца ће бити много гладна — говораше полугласно, мешајући кашу. — До Брокстона има поћи, а ваздух преко брда иструже човека, и још с оним тешким сандуком. Ех, ех, сад је још тежи, откад јегу њему сиромах Боб Толер. А ја направила од-

ан

мама = а |!

а РА пи

Ра нама вам ле Ари љаиа 155

ТИ