Agrarna politika

равничари, Бугари и Маћедонци вредни су земљорадниди, али им је впдпк ужн и методи заостали, услед чифчиских односа којп су међу њима најдуже трајали. Словенцп, Хр ати Загорцп п Војвођани најбољп су и најнапреднпји пољопрпвредницп. У раду, велика је разлпка између Војвођана и Србијанада: способност, истрајност п вештина првих далеко је већа. Мађар је најбољи у грубим физичким пословима («кубикаши»), док је Немац одличан За систематски, али лакши рад. Војвођанскп Немци су се век разнежили, и Срби их претичу у напору и дурашностп: претекли сусвоје учитеље. Словенцп, који су првп бпли ослобођени феудализма, и највише примили немачки

утицај, највреднпјп су и најпрактичнији међу Југословенима.

3. Број људп који раде исто се тако увећао у току времена. Тацитова реч „paucis vivit humanum genus" могла би се тумачити и тако да мали број људн ради за човечанство. Сточарство и првобитна копачка земљорадња су у почетку- давали посла само женама. Људи врло дуго у опште нису радили земљу. Колико људи још и данас стварно ради у Албанији или у Црној Гори? Врло мало, У гравој Шумадији оре се земља од скора: негде од пре 50 или 70 година. Пуштале се свиње у жиришта и овце у планину, и живело се од тога. Мало кукуруза би купили у Морави. У Србији и данас има 41% непродуктивног тла, и ако се ору најгоре прљуше: може се мислити колико се мало радило кад је непроходна шума долазила до Крагујевца и до Чачка! У Војводини, мочвари су исушене и земља је осг.особљена за рад недавно, па ипак је ту земљорадничка традиција много дубља кего у Србији. Највише се радило у Словенији и Хрватском Загорју, у Маћедонији и Нишави. Морава је била већма узнемиравана ратом и војском.

Идеја о обавезном раду земље је сасвим нова. Она се родила за време рата, када је требало обрадити што веће површине и произвести што више. У Немачкој и Француској, поред ратних заробљеника, упослена је сва расположива женска и мушка радна снага. Поред потстрека од добрих цена и надница, дошла је скоро у свима земљама принуда да се обраде одређене површине. Оскудица у алатима и у ђубривима није допустила да ове мере даду у Немачкој потпун резултат, али се у великој мери успела да одржи ранија обрада. 1

У Француској, —■ тој колевци индивидуализма, донесен је 6. октобра 1916 закон по коме председник општине има право ма реквирира земљу која не би била обрађена, због разлога независних од сопственикове воље, и да је преда једном наро-

1 Dr. А. Skalvveit је објавио велики чланак од 60 стр. о тим мерама у Bulletin mensuel des institutions economigues et sociales за дец. 1922.

РАД У ПОЉОПРИВРЕДИ