Agrarna politika

читом одбору. Законом од 4. маја 1918 учињен је корак даље: ако сопственик или закупац земље неће или не може да је обради, председник општине или окружни начелник дужан је реквпрнратп ту земљу и дати је на обраду коме хоће земљораднику, синдикату или кооперативи за обраду земље. 1 У новпје време се јављ . мисао да радна обавеза замени војну обавезу. 2 Али то се односи наградске и сасбраћајне индустргје више него на пољопривреду. Внше депује у томе смислу начело нове , а рарне политике по коме земља треба да припада_само онима који је раде, или «радна земљишна својина», како је названа у' Бугарској (1919 —'1923).

4. Време проведено на пољопривредном раду такође је све више расло. Оно је било необично кратко, не само у хладним крајевима, где вегетациони период не траје више од 70 дана, него и у топлим и умереним пределима. Руски аграрни политичари су израчунали да је време које сељак проведе на привредном раду сарзмерно врло мало, између 23 и 28%, т. ј. око четвртине године. 3 Поред слабе умешности, малих потреба и рђавих пијачних услова, време за рад ограничавају и многобројни празници. Велики број празника пада баш у лето, кад би рад морао бити највећи, и кад је он одиста најинтенсивнији. Али разне заблуде и веровања, страх од кише, града, грома и т. д. спречавају да се учини бољи распоред времена, те да се не саставља дан са даном једне недеље, а да се друге празнује по неколико пута. Одмор је неопходно потребан, али не само недељни и празнични, већ поглавито ноћни: сан оспособи тело за сутрашњи рад. А потребу недељног одмора је лепо истакао граф Шефтсбери: „Недеља је шиаркаса човечанства. Велика је заблуда да се за 7 дана уради више него за б." Енглези и Американци скоро немају других празника осим недеље, али њу редовно повећавају за још 12 сати, од суботе на подне. У Француској, званична статистика бележи за раднике 295 радних дана преко године. За пољопривреднике је овај број свакако мањи, али далеко надмаша наших 100 дана правога рада!

Свака биљка тражи да се око ње ради у друго време. И у колико је већи број култура којима се бави једно газдинство у толико је више месеца у годинп испуњено радом. Повртарство захтева рад скоро преко целе године (топле леје преко зпме!), а интенсивно сточарство даје велпког посла апсолутно свлкога дана. Познато је, међутпм, да повртарство и интенсивно сто-

1 Др. Мих. Копстантиновић, „Питање својине" у алманаху Генграција пред стварањем, стр. 12; Београд, 1925. 2 G. Stieger, Ор. cit., стр. 424. 3 А. Чајанов, Наука о сељачком газдинству, стр. 25—27. Нгмачко издање, 1923.

ПОЉОПРИВРЕДА И ПОЉОПРИВРЕДНА ПРOИЗВOДЊА