Agrarna politika

Милана Прибићевића; у Немачкој и Чехословачкој то чине многи школовани економи. Али све је то ретко и изузетно.

Пољопривреда је, дакле, нормално још увек једно сељачко занимање. То за сељаке у аграрним земљама и није занат, већ начин живота, једини за који су они способни. У колико се, према томе, говори о усавршавању пољопривредника, то важи само за сељаке, и то сопственике, садашње и будуће. Стручне школе, више, средње и ниже, као и разна пољопривредна удружења и друге техничке и културне установе иду на то да пољопривреднике, у првом реду сопственике земље, улознају са резулататима науке и са напретцима технике, да их науче новим методима рада, законима промета, ефикасним; облицима газдовања, и т. д. У земљама где има много пољопривредних најамника, ради се и на њиховом усавршавању. За њих се приређују курсеви, зимске школе, издају се стручни листови, и врши се лично поучавање од стране државних и задружних агронома. (социална агрономија!). Ови у тим земљама често путују из покрајине у покрајину, и преносе боље методе рада. Најзад, врши се размена младих људи из покрајине у покрајину и из државе у државу. Пример; наши младићи који су ишли у неколико партија у Чехословачку да раде као најамници, или само за стан и храну.

6. Радна пнтенспвпост је тим већа што се у обраду једнога хектара земље или за неговање једног грла уложи више радног времена и радне снаге. Ово зависи с једне стране од врсте културе, с друге од врсте газдинства.

а) Има екстенсивних и интенсивних култура. Екстенсивне су; пашњак, шума и лнвада. Ту нема никакве обраде од човекове стране. На пашњаку је само колиба пастирова. У шуми се дрвеће мора већ обарати и свозити. Кошење ливаде и вучење сена захтева још више рада. Али то је све незнатно у упоређењу са ораницо.м, где се земљиште мора поорати, подрљати, семе посејати, влачити, евентуално плевити и окопавати (коренасте биљке; у Кини,ау последње време понегде у Европи,и жита), да би се тек онда жело и возило кући. Увртујерад већи него на њпви, и тај рад је редовно ручни и лични човеков, без помоћи стоке. Поврће, као и све индустриске биљке (pena, дуван, хмељ, кромпир) јесу, дакле, интенсивне културе. Кукуру 3 је на срединп, јер се он мора окопавати, алн ипак не захтева толикн рад да би се могао назвати интенсивном културом.

У нашим прилнкама, најбољи знак радне пнтенсивностп јесте појава впногрсда, као што је појава детелине снак напредног, илп рационалног господарења. Али не треба губитп из

ПОЉОПРИВРЕДА И ПОЉОПРИВРЕДНА ПРОИЗВОДЊА