Agrarna politika

вида да се свака култура може гајити више пли мање екстенсивно, односно интенсивно. Пшеница на пр. у Аргентини се ради још мно о екстенсишшј; него у Нзмачксј, јер је снде вемљиште јевтиније и потребно је мање радне снаге по хектару, услед уп требе машина на великим поседима. б) Радна интенсивност је већа на малом него на великом газдин-

ству. Швајцарски пољо ривредни Сегретаријат је израчунао, да се у Швајцарској на малим газдинствима од 0 до 5 ха утрсши по хектару 107 радних дана, док на газдинствима од греко 30 ха треба по хектару свега 56 радних дана. 1 Та већа радна интенсивност малог газдинства не долази само отуда што се оно обично бави културама које захтевају много рада (окогавине, говрће, кру ; на стока), већ и због других техничких особина малог г:оседа које ћемо доцније проучавати, као и због тогаштосе радна снага не глаћа, или се плаћа само делимично, кад нема доста городичне радне снаге. Примећено је одиста даје радни интенситет у толик о већи у колико је многобројнија сељакова породица. На ка. италистичком поседу, радни интенситет расте у колико има више јевтине радне снаге.

За наше прилике је карактеристично ово: више се ради у средњој, богатијој сељачкој породици него у сасвим сиромашној; и вгше у прссвећеној ср дини него у заосталој, која има незнатне потребе. Близина пијаце и градских центара такође има за посл дицу већу радну интенсквност. 2 Од личне марjbueocmu пољопривредника и његове породице зависи исто тако да ли ће радити вкше или мање интенсивно. Под истим осталим условима, дански сељак ради више него руски или ирски, ма да је овај последњи ближи Лондону и свима погодностима ксје ова близина пружа. Ми мислимо, најзад, да је за већу или мању интенсивност у раду од важности и то је ли и кад је спроведена аграрна реформа и какво је у дотичној редини аграрно уређење, т. ј. чпја је земља и каква је расподела поседа; слободан сељак сопственик редовно ради више и боље него кмет, колон или најамни радник. На један хектар обрађене земље, у Швајцарској долази 1465 фр. продукционих трошкова, од чега 41,4% иде на рац. У Данској, трошкови су 990 круна, од чега на рад иде 34,5%. У друтим земљама, радни интенситет је мањи. 3 Код нас, највећи радни интенситет је у Словенији: у шуми, на ливади, на путу, свуда, гледано из воза или из близа, види се свежи траг људске руке. Велики рад је и у Далмацији, где сељаци често носе земљу на леђима, у корпама, из равницена брдо.

1 Цит. Чајанов, Ор. cit., стр. 115. 2 А. Челннцев, „Суштина сељачког газдинства", Архив књ. XXI (1922), стр. I—lo и 81—88. Е. Laur, Wirtschajiskhre d. Landhaus, стр. 117—119. Fr. Aereboe, Agrarpolitik, стр. 79. 3 J. Landmann, Dis Agrarpolitik d. schmiz. Industriestaates, стр. 44 и 76. Д. Јовановић, Аграрна Поли Тика 7

РАД У ПОЉОПРИВРЕДИ