Agrarna politika

11. Спецпализацпја рада.

Општп феномеп поделе рада који налазимо чак код неких животиња у пољопривредној производњи је најмање развијен. Док се у занатњма а нарочито у индустрији отишло у професионалној и техничкој специализацији до крајњих граница, овде се још увек у највећој мери задржало мешовито привређивање. Пољопривредник се мора да бави објаснили смо горе зашто многим културама у истој години, и да чак исте недеље и истог дана ради најразличитије послове. На малим сељачким иоседима та разноврсност је право сваштарство, која је природна последица самог карактера ових поседа: њихов циљ је исхрана и опстанак породице, а не профит и рента, као што је случај на капиталистичком. Ово стога и лакше изводи специализирање по културама, па чак и по тгхничким послоеима у границама једне исте културе: пољопривредне индустрије.

1 • Број култура раете. На примитивном ступњу пољопривредног живота,свака породица производи на дому и на своме пољу све што јој је потребно. Тек касније настаје специализирање по културама. Од 16. века, јављају се у Европи многе нове биљне и животињске врсте, пренесене из Европе и из Азије, и то је силно појачало тежњу за поделом послова у пољопривреди. Ова је одиста постајала врло рано. У самој породици подела рада једва постоји: сваки члан заједнице ради од свега по мапо. Послови су били малобројни, те није ни било нужно неко издвајање. Међутим, од самих почетака пољопривредне производње извршила се подела рада по половима између мушких и женских. И, занимљива ствар, човек је узео не теже, већ господскије послове: рат, лов, чување стоке. Жени су пали у део простији, у ствари тежи послови; домаћинство, ткање, брање дрва и рад земље. Код Тацитових Германа, —као и код данашњих афричких племена, а понегде и код нас, жене обрађују земљу: cura agrorum feminis delegata. „Жена je билапрви роб", веле некн писци, и кад су се јавили прави робови, ратни заробљеници, дужници идоцније колони и кметови, жена је доживела први облик свога ослобођења. 1

У колико се земљорадња развијала, човек се и сам све више одавао обради. Број припитомљених животиња и оплемењених биљака бивао је све већи. Најпре у равницама н у питоминн, на домаку

1 Charles Gide, Cours d’economie politigue, I, стр. 261. 2; Париз, 1918. Karl Bflcher мислн да je човек у почетку иабављао жнвотињску храну, а жена биљну. Код неких арапских племена, жена се виђала упрегнута у плуг заједно са магарцем нли камилом. А у Бретањн н данас кажу: „море људима, земља женама".

ПОЉОПРИВРЕДЛ И ПОЉОПРИВРЕДНА ПРОИЗВОДЊА