Agrarna politika

саобраћајних линија и градских центара, па све даље, до у најзабаченије планинске кутове, земљорадња и сточарство су добијали све богатије облике, и културе постајале све разноврснијим. Упоредо са тим процесом обављао се други: сељачке породице и породичне заједнице престају да саме производе све своје потребе, већ се ограничавају на извесне послове, а други део намирница — који бива увек већи набављају путем куповине. Из натуралне привреде прелази се у новчану, тржишну.

Занимљив је у томе погледу развој у француским Алпима, по коме унеколпко можемо ценити какав ће бити развој пољопривреде у нашпм чпсто планинским пределима. До краја 17. века, становнпци Алпа су се бавили и сточаротвом и земљорадњом, колпко је било потребно за њихову исхрану. Саобраћај је био одвише рђав, да бп се могли снабдевати житом у равницп. Кад се саобраћај усавршио, старо стање се мења. Гајење жита се напушта, травно господарство се појачава и остављају се велике колпчине фуражи за зиму. Крупна стока

потпскује снтну: овце се повлаче пред говечетом, и то не само на северу, већ п на југу, блнзу Ривијере, и одлазе на веће висине. Вунз губи од свога значаја, а у први ред стаје месо. 1

2. Специаппзирање. Под тим и сличним утицајима вршила се диференциација пољопривредних грана у свима земљама, негде у ово, другде у оно време, брже или спорије. Саобраћај је био главни фактор диференцирања и множења облика пољопривреднога рада, као и дељења појединих култура међу људима и међу покрајинама. Тај процес је необично далеко заостао за оним у индустрији, али се он непрестано обавља. Најдаље је отишао у Сев. и Јуж. Америци, где је монокултура (бављење само једним усевом или врстом животиња) врло честа појава. Најмање су напредовале у томе смислу малопоседничке сељачке земље, где је породица још увек не само једна крвна заједница, већ и радна, и економска организација. Пољопривреда по правилу тешко подноси јединствене културе, али ипак у сваком газдинству постоји тежња да се једна грана сматра као нај-

главнија, да се у њој то газдинство специализује: Производња жита или млекарство, шећерна репа или коњарство, овчарство или свињарство, повртарство или воћарство.

У Сједињенпм Државама, специалиоација иде још даље: извесне фарме се баве само производњом цвећа, гајењем голубова, питомих зечева, и т. д. Близу великих градова, нарочито се много развило повртзрство, као што се крај мора развија рибарство. Културе неких индустриских биљака претвориле

2 Philippe Arbos, La vie pastorale dans les Alpes frangaises. Парнз, 1923; 7 17 стр.

РАД У ПОЉОПРИВРЕДИ