Agrarna politika

се у читаве професије: хмељ, дуван, грожЈе и вино, пчеле, живина и јаја, коо што се воћарство рачва на својој страни, док се из млекарства издвајају произвпдња путера и сира као засебне професије. Поред пољопривреде, као њена допуна, настаје све већи број пољопривредних индустрија: пецаре ракпје п коњака, израда сирћета, фабрикадгја шећера, брашжо и штирак од кромпира, и т. д. Неке од овпх грана пољопрпвреде, које су претрпеле највпше измена, заслужују да се о њима каже овде нешто више.

3. Шуме су некада заузимале много више простора него данас. Највећи део земљиштакоје је сада разорано било је раније под шумом. У току времена, њу је прогрес пољопривреде потиснуо у крајеве који нису за орање, па ни за пашњаке или ливаде. Смањење шумске површине може се према томе сматрати као доказ културе једнога народа, јер значи увећање, интенсивирање рада, и грелаз ка с ециалнијим културама кего што је свињарство у шумама и марвогојство на прог ланцима. Зацело је један од задатака аграрне голитике сваке државе да пошумљује, али то важи само за голети, за тереке који нису ни за какву другу културу, Иначе, „боље је, вели Аребо за Немачку, куповати редовно дрво из Финсге или Шведске, него подизати шуму на земљишту које је добро за пшеницу или кромгир''. 1 Тиме ни мало не умањујемо свувелику вредност ШЈша, с погледом на њен благотворан Јсгицај на топлоту, водени талог, ваздушне струје, стање текућих вода, чврстину („везаност") земљишта, на задржавање живог песка и покретних дуна, као и на здравствене грилике. 2 За пољопривреднике шумарство долазн у обзир још као сезонско, сгоредно и допунско занимање, захваљујући томе што је рад у шуми независан од временских прилика, док земљорадња није. Па иг.ак у извесним земљама (Немачка) шумарство оскудева у довољној радној снази, нарочито онде где је шума удаљена од села. 3

У погледу шума, у Европп, по богаству, еемље иду овпм редом: Руспја, Финска, Шведска, Немачка, Пољска. У нашој земљи , шумско богаствоје врло велико: сваке годпне се извезе за преко једну милпјарду дпнара. Од 1921 1928 пзвезено је дрвета за око 9 мплпјарди, док је за пшенпцу и кукуруз добпвено само нешто преко 3 милпјарде. Како се нп нз далека не обнавља оно што се посече, очпгледно је чему се иде. Највећи непрпјатељ подмлађивања шума (поред секпре, која не штедп ни младпце!) је —стока, а нарочпто коза, кој-у су паметнпјп народи одавно истребили. Због мноштва коза у Јужној Србпји,

1 Fr. Aereboe, Agrarpolitik, стр. 201; Берлнн, 1928. 2 Dr. A. Schvrapach, Forst-, Jagd- und Fischereipolitik. Јена, 1894. 3 Hans Hausrath, ~Forstwesen“ Grundriss d. Soz.-дк., VII, стр. 242 —297.

100

ПОЉОПРИВРЕДА И ПОЉОПРИВРЕДНА ПРОИЗВОДЊА