Agrarna politika

тамо се шума у опште не може обновити. А без пошумљења,

Косово, а нарочито Овче Поље, неће се моћи успешно култивисати. У Боснп, експлоатадгја шума има најшире поље, али се она ту врши немилосрдно.. 1 Као и у Србији, шуме су у Босни у државнпм рукама. У Међумурју нема државних шума, (као ни у Словенији), па ни општинских ни самоуправних. Али држава је дозволила њчхову сечу, тако да су оне великпм делом већ уништене, и ако су у томе крају, граничном, спромашном и пренасељеном, —од необичне важнооти. 2

4. Пашњадн п лпваде, нарочито пашњаци, јесу типичан начин екстенсивног искоришћавања земље. Разликују се брдски пашњаци сувати —од низинских. Сувата код нас има у Словенији, у Јуткној Србији, у Херцеговини, Босни и Лици. Живот и култура су на њима крајње примитивни. Они у Јужној Србији су најбољи на Балкану. Скоро сви су државна својина, и издају се под вишегодишњи закуп богатњм људима. Од 1928 примењује се систем „нагонице“, т. ј. попаша се одобрава без лицитације, по утврђеном ценовнику. Тако је омогућено и малим сточарима да дођу до сувата. У Словенији, брдски пашњаци (гмајне, утвајди) често су врло издашни, и добро су снабдевени водом (док они у Јужној Србији обиЧно оскудевају у блиској води). Млекарство код нас још није прешло на масло (путер), већ са овцама и козама стоји на сиру (кашкаваљ у Старој Планини и у Јужној Србији).

У Алшша постоји нарочити систем културе: Alpenwirtschaft или Alpung, «алпско господарство». Терени припадају ошптинама, кооперативама или приватнима. Ови последњи имају обично сасвим мала, оићушна газдинства. Задружна газдинства терају стоку заједнички, и млеко исто тако прерађУЈУ и уновчавају. Ово је најнапредније у Швајдарској, Баварској и Аустрији. Код нас, у Словенији. Исто име се често употребљава и за брдске пашњаке у опште, а не само за оне у огранцима Алпа. 3 Низински пашњаци су од још мање привредне вредности, наро-

чито онде где су подводни (Ј. Банат) или пак оскудевају у води (Срем). У Босни и у Србији, има их много близу самих села: испаше, утрине, паше, мере. Ограђени су и издељени, тако да се стока пушта из једног дела у други: знак нешто интенсивнијег сточарства, прелаз ка ливадарству. Има их у Немачкој, где се пуштају спецкално свиње; других за овце, коње, говеда, и т. д. Разликује се дневна паша и

1 „Богаство босанских шума и рудника", Банкарство, 1928, бр. 7. 2 St. Stojanović, „Medjumurske šume" у Riječi, 1929,' бр. 21. 3 F. F. Stebler, ~Alpenwirtschaft“, Hdw. d. Stw., I, 251, 252. A. Стебут, Наши пољопривредни реони. Београд, 1926. Н?,''

101

РАД У ПОЉОПРИВРЕДИ