Agrarna politika

нички и економски иде такође у житарице. Ове се код нас гаје свуда, па и онде где би боље успевало воће или виноград, јер су, после пашњака, најекстенсивнија култура. Где су на правом месту, оне дају одличне приносе, међу најбољима у свету. Кукуруз и озпма пшеница заузимају 3 /4 свих ораница. Кукуруз се гаји више него пшеница, јер даје обилнију жетву и јер чини главну, скоро једгну народну храну. Слабо се индустриски прерађује: свега 1% производње претвара се у алкохол. У последње време врши се селекцгја семења: зубан иде у умерене и топлгје крајеве, чинквантин у хладније. Озима пшеница даје у пола мање прихода него кукуруз, али је код нас (бар по богаству проте;.ном) врло доброг квалитета. Кад је у добро одабраном реону даје одличне прпносе (20 —-28 квинтала по хектару), иначе много слабије (9 —10 кв.). У новпје време почгње се пазити на семе и уједначавати врсте. тако да се лакше може износити на светску пијацу. Најбоље су: банатска, потиска, секачева и сирбанов пролпфик (у Хрватској и Славонпји). Наш јечам је сиромашан протепном, због континенталне климе, а пиварскога може се рећи немамо. У погодним влажним годинама, кад се јечам обори, њива се одмах поорв и посеје се кукуруз sa зелену пићу; «сачма» или «чаламада», како га зову у Војводини. Тако се добија још једна полужетва, која је одлична ако се земљиште појача чилском шалитром. 1 6. Индуетрпске бпљке узимају све внше маха. Осим кром ;ира

(који се може сматрати икао поврће, кад служи за не. осредну r.oтрошњу), све оне само су сировине за индустриску грераду: шећерна рена, кудеља (конопља), дуван, огиум (афион), хмељ, г.амук, и т. д. Оне су већином за наше прилике све новијега порекла, и неке се управо тек сада уводе. Њихова појава несумњнв је знак на ретка и све веће ц.ециализације и индустриализације у пољопривреди: оне захтевају много већи рад и више ђубрива.

Шећерна репа до светскога рата сконцентрисана је била у главном на великим поседима, такодаје услед целања великих имања после рата настао известан застој у њеној производњи. Но мали поседници су се убрзо привикли на њу, тесе почела врло много гајити. Прилике су код нас повољне; земља је добра, саобраћај ннје лош, климатске тешкоће нису несавладљиве. Она захтева врло велики рад, а осим тога јако исцрпљује земљиште, што }ггиче врло рђаво ако се одузете материје бар делнмично не врате земљи, директно, путем кречног муља који остаје од фабрикације шећера, и индиректно кроз лишће, резанце и меласу, који су изврсна храна за стоку, и већ разуме се ђубрењем. Ако би се све то чинило, онда гајење шећерне ре,.е не само

1 Мита Ђ. Николић, Кукуруз. Београд, 1927. Исти, Овас и јечам. Београд, 1928.

104

И ПРОИЗВОДЊА