Agrarna politika

што не би поснило земљиште, већ би повећавало приносе свих усева. 1 Шећерна репа, затим, даје посла многобројној радној снази. Због свега тога, свуда у свету помаже се ова култура, и најчешће се њој дају извозне гремије из државних средстава. 2

Највећа берба шећерне репе код нас била је у 1924 години: 10,631.066 метар. центи. Тада је добивен и највећп принос: просечно по хектару 210 м. ц., и највећа производња шећера: 1,228.016 м. ц. У осталим годинама, и пре и после ове, све до данас, ове количине су знатно мање. За скоро исти рад, кукуруз даје боље приносе, не подлеже квару и не зависи од воље једнога свемоћног картела. Зато су мнсги произвођачн напустили ову културу, пошто су је најпре са највећим одушевљењем прихватили, нарочито у Војводини и Славонији.

Конопља је једна од најстаријих биљака на Балканском голуострву: помиње се јошна пет стотина година гре Христа, и то највише у околини Врања и Лесковца. Све до предкрај прошлога века чинила је код нас један од главних основа сеоске кућне радиности, као једина сировина за одећу и друге домаће и привредне потребе. Данас земљорадници обично продају суве стабљике, које се у домаћим фабрикама само киселе, набијају и тару, док се грава i рерада врши у иностранству. Осим нишке и лесковачке околине, за њу је погодна и Војводина. Још боље успева у Италији (због веће летње суше и песковитије земље даје већи род, дуже и еластичније влакно), али само уз вештачко натапање. Наша пак има једрије и чвршће влакно. Још боља је мало-азиска, коју покушавају гајити и код нас. Сада се наглашава потреба да се набави боље семе, да се конопља праши, да се сељаци науче бољем топљењу и пажљивијем трлењу, ида се код нас подигну фабрике за цеђење уља из њеног семена. 3

Наша земља заузела је у 1921 годгши са својих 324.000 м. ц. четврто место, после Русије, Италије и Пољске. Од целокупне засејане површине, на Војводину отпада 26%, а од целокупне жетве од 30 —-50%, како које године.

Дуван има за земљораднике који га гаје скоро исто толики значај као шећерна ре,.а за своје произвођаче. Пажљива обрада земље са одговарајућим ј.-лодоредом може бити врло корисна иза остале биљке. Штетан утицај се опажа тек ако се гређе извесна мера у раслореду култура, јер и дуван јако исцрпљује земљу, слично као шећерна репа и кромлир. Од ових последњих је пак у толико згоднији што се

1 Вид. Th. Romer, Handbuch des Zuckerriibsnbaus. Берлин, 1927. 2 M. Ђ. Николић, „Рентабилитет културе шећерне репе", Економист, 1924, стр, 64 и даље Привреда у Војводини за 1926 и 1927, стр. 144—148 и 190 —194. 3 Вид. чланке у Трг. Гласнику за 1929 г. поводом кудељарске конференције у Лесковцу, као и Приереду Војводине за 1925 и 1927; Ноеи Сад, 1927 и 1928.

105

РАЦ У ПОЉОПРИВРЕДИ