Agrarna politika

ради у друго време и што не тражи свеже стајско или обилато вештачко ђубре. Тако се с њим може-извршити лепа подела послова. Њиме се обично баве мали сељаци, јер он тражи много рада, марљивости и практичног искуства. Неки крајеви имају у гајењу дувана традиционалну навику: на пр. Маћедонија, Херцеговика, Мала Азија н Тракија. 1 Ова производња има и велики социалан значај.

Код нас,за читаве покрајине она је питање хлеба и опстанка: од ње живи милион и по душа. Поред тога пма великп пољопривредни и фискални значај: укида беспослицу у тим крајевима, а држави нашој даје огромне приходе. Мисли се да би све ове користи биле још веће кад би се допустпла слободна пропзводња дувана, као што постоји у Бугарској, Немачкој и другим земљама. 2

Мак за опиум и зејтин представља једну од најважнијих индустриских биљака за крајеве у којима може да успева. Он тражи топла, сунчана, дубока, растресита земљишта, са нешто ситног песка и мало креча, умерену влажност док расте, али апсолутно топло и суво време у доба бербе; инапе за час пропадне цела жетва. Највише се гаји у Кини, затим у Индији, па у ИндокинИ, Турској, Персији, Епшту, Бугарској, Грчкој н у Маћедонији. Наш опиум има већи проценат морфина него малоазиски и персиски (11,5 —14% према 8%). Најбољи је у околини Велеса и Прилепа и у Тиквешу. Захтева необично велику негу. Осетљив је на хладне росе и влаге и страда од пероноспоре. Тражи највише азота и зато се згодно смењује са детеликом и ђубри чилском шалитролп 3

За Југославију, производња мака представља, као и производња дувана, врло важно содиално и економско питање. Одиста, има једна област у којој је земљпште подесно искључиво за културу мака и дувана, и са мањпм рентабилптетом sa памук u свилену бубу. У другом делу оппумске зоне сеју се поред мака још и жита, поврће, пиринач, конопља. То намеће држави читаву једну опиумску и дуванску полптпку. 4

Хмељ има сличан значај за друге покрајине, Нарочито добро успева у Немачкој, Енглеској, Белгији, Француској, Чехословачкој и Југославији. Као извозне државе појављују се осим Немачке још

1 D-r FlugJer „Tabak", Hdw. d. Stw., VII, 1194—1213. 2 Д-р У. M. Стајић, „Слободна пронзводња дувана“, Економист, март април 1928, стр. 152—170. 3 D-r Ruchner, „Opium", Hdw. d. Stw., VI, 760—764. „Opium i njegov prihod u 1927 godini", Bankarstvo, 1928, br. 7. Чланци у Трг. Гласнику и Привр. Прегледу, 1929, поводом рада Опиумске Комиснје Друштва Народа. 4 Драган Милићевић, „Пропзводња опиума у Јужној Србији", Економист, јули-авг. 1928, стр. 337—355.

106

ПОЉОПРИВРЕДА И ПОЉОПРИВРЕДНА ПРОИЗВОДЊА