Agrarna politika

Чехословачка и наша земља. Ми имамо изузетно добре климатске и земљишне прилике, али ни производња ни продаја нису организовани, тако да ова култура нн из далека није рационално искоришћена. (Његова цена је од 1925 године до 1929 пала од 150 дин. по килограму на 15, 10, и 5 динара!)

II код ове културе је малп сељак показао необичну способност прилагођавања, која је изазвала запрепашћење код присталпца велнког поседа. Не само у Савињској Долини (Словенија) и међу Словацима у Војводини и Срему, већ међу српскпм (чак п србпјанским) сељацима, гајење хмеља се као зараза ширкло. Потстрек су дале необичне цене, које су омогућавале 60 до 80.000 динара прнхода на јутру, уз пнвестицију која се већ прве године амортизовала. Те цене су у року за три или четири године пале за 90%, и култура хмеља је исто тако нагло напуштена. То је штета: 1) јер је ипак рентабилнија од жптарица; 2) јер наша земља има услова да конкурише. Потребно је да се производња усаврши и да се уновчавање органпзује. 1

Соја најзад почиње да осваја Америку и Европу. Кроз столећа она је била национална храна жуте расе. Од ње су ти народи готовили скоро све облике своје хране; хлеб, теста, млеко, сир, зејтин, кобасице, сосове, па чак и нека пића. Количина хранљивих састојака је у њој огромна; 40% беланчевине протеина, 20% масти, до 24% угљених хидрата, и свега 9% воде и др.

Смета јој двоје: 1) што не може да расте ако у земљи нема нарочитих бактерија, због чега се земљшпте мора «инфкцирати»; 2) што има нарочити укус, који бели људи не подносе, и који се још не отклања успешно. Иначе, за пасивне крајеве то би била права благодат. Као све легуминозе, она обогаћује земљпште азотом и спрема га за жито. Али њена обрада мора бнти баштенска, врло интенсивна, и са временом тражи много ђубрива. Од њене општкје употребе очекује се читав шреокрет у људској исхранио.

Памук, лан, паприка, пиринач, кромпир, бухач, рузмарин, слачица, цикорија и др. долазе мање у обзир као индустриске биљке, бар што се тиче наше земље. У другим земљама, све ове индустриске биљке играју необично велику улогу, нарочито памук (Америка, Азија, Египат). У Немачкој, кромпир је важан предмет фабрикације: има 6000 пецара за шпиритус од кромпира; суше се флекице и лишће од кромпира; прави се брашно и штирак. Ипак, 2 /з целе производње

1 Вид. податке о производњи у Привреди Војводине, за 1926 и за 1927. Нови Сад, 1927 и 1928. Војвођани о Војводини, стр. 17—18. Београд; 1928. М. Ђ. Николић, „Садашњост и будућност нашег хмељарства", Економист, јули —август, 1927, стр. 567 —575.

107

РАД У ПОЉОПРИВРЕДИ