Agrarna politika

служи за људску и сточну храну. 1 У нашој земљи, индустриска употреба кромпира је сасвим незнатна, као у опште пољопривредне индустрије, осим млинарске и шумске. 2

У ЈужноЈ Србијп се за сада засејава памуком око 1000 хектара. Квалитет је још увек лош и принос слаб: 300—400 кгр. по ха. Стручњаци уверавају да би оплемењено семе (одгајено на лицу места) и вештачко ђубре могли учпнпти да памук и код нас постане решабМлан усев. Ово је важно, нарочито ако међународна контрола ограничп пропзводњу опиума. 3

У Горњој Бачкој гаје се знатне количнне спецпалне паприке за млевење, на пешчаним крајевнма, који су наставак мађарске равнвде, где расте позната мађарска папрпка. Квалитет је добар, и може да конкурише и самој мађарској роби, нарочпто после отварања хемиске лабораторије у Хоргошу, која брани нашу пијацу од фалсификата. 4 Бухач се гаји по Далмацији и Црној Горп: годгшња производња 125 вагона. Ако 6u му се обратпла већа пажња, могао бп доноситп лепих прихода, јер се продаје скупо: SOO.OOO дин. један вагон.

7. Воће је врло вероватно била грва људска храна. Чудним обртом судбине, данас се развнјено воћарство сматракао знак на редне пољогривреде. И све државе улажу велики труд да годигну ову грану: научним заводима, школама, расадницима, изложбама, наградалш ит. д. Благородне биљке и јесу то: храну своју траже дубоко у земљи, треба им неге само који дан греко године, а дају ванредне плодове. Воћка ипак захтева велику бригу, нарочито rpe цветања и при берби, и једно традиционално нскуство: зато је воћарство најчешће везано за мала сељачка газдинства. Али оно захтева велику пијацу, нарочито ако се хоће јаче искоришћење у облику мармелада, ком ,ота, сувог воћа, и т. д. Зато га највише има у индустриским земљама (ако само може да ус..ева), где су велики градски центри и где је шећер јевтин. Енглеска, која је пот. уно за устила своју пољопривреду, имала је већ 1896 године око 100.000 радника запослених у нреради воћа, што је знак врло развијеног воћарства. Не-

1 Direktor Јапу, ~Kartoffel“, Hdw. d. Stw., V, 630—641. Aereboe, Agrarpolitik, 345, 45П. Schullem-Schrattenhofen, Agrarpolitik, 347—349. 2 Др, O. Фршгеш, „Наша пољопрпвредна индустрпја", Нова Европа, X, стр. 430 —437. —М. Ђ. Николић, „Пољопривредна индустрија", Еконвмист, април 1925; „Пропзводња шпиритуса у пољопривреди и у опртним пецарама", ibid., 1924, стр. 449 и даље. У Народној Енциклопедији, вид. чланке „Млинарска нндустрија", „Алкохолна индустрија", „Етиваже", „Консервирање плодова". 3 Др. М. 3. Влајинац, Историја производње памука у нашим крајевима. Београд, 1927. 4 Привреда Војводине, 1926, и 1927, стр. 149—151 и 195—201.

108

ПОЉОПРИВРЕДА И ПОЉОПРИВРЕЦНА ПРОИЗВОДЊА