Agrarna politika

мачка је, обрнуто, за љубав своје шећерне индустрије, занемарила воћарство, и увози велике количнне воћа из иностранства. Последњих година, Сједињене Државе конкуришу свима земљама, па чак и нашој за јабуке. Ми међутим успевамо са нашом шљивом да тучемо и саму калифорниску.

У Југославгји, воћарство је највгше развнјено у Сев. СрбгЈи, а најмање у Црној Гори. Квалитетну шљиву даје Босна, квалитетно гро?кђе Србгја а најбољу јабуку СловенгЈа. У Далмадгји се гаЈи Јужно воће. У ХрватскоЈ и СлавонгЈи много Је рађено на подизању воћарства, нарочито у доба воЈне границе, кад су пре ступања у брак момци и девојке морали посадити нзвестан броЈ воћака. Ужичко-чачански краЈ и тетовски даЈу изврсне јабуке. Тло и поднебље су предодређени за воћарство, п ннЈе вгше развгЈено само зато што се систематски на томе пољу Још нгЈе радило. Место да напредуЈе, оно у нашоЈ земљи опада. У 1922 год. броЈ посађених стабала износио Је 84,147.672, док их Је у 1928 било свега 70,190.016, или 286 стабала на квадратни километар. Највише гину шљиве: њих задешава од штитасте ваши оно што Је осамдесетих годгша снашло винову лозу од филоксере. Расте број маслина. Јабука, ораха и крушака. За шљиву се намеће исти посао коЈи је рађен са виновом лозом: обнова и лечење заосталих воћака. Важност овога посла излази из самог факта да Је броЈ шљива спао од 60,958.902 у 1922 годпни на 48,801.707 у 1927. Друго: проценат шљива остаЈе Јсп увек 68% од свих наших воћака, те се може рећи да Је ЈугославнЈа шљиварска замља. ЗабрнњуЈе, исто тако, опадање приноса од воћа код нас, na спецствено и извоза. Нз унапређењу воћарства Је нешто рађено. Срески и окружни расаднипи растурају сваке године известан броЈ садница н гзЈе млацице. (1927 године подељено Је око милион садница.) Али је то у главном ограничено само на СрбиЈу, где важи закон о унапређењу воћарства од 1898 године. 1

Винова лоза Је једна од најстаријих култура, али у данашњем свом облику захтева тако много рада и марљивости да се узима као знак напреднога газдовања, и могућна је само на малом сељачком и градском поседу. Ова култура бива све интенсивнија и заузима све више добре земље на којој се рентира уложити велики рад. Виноградарство у извесним крајевилта постаје засебном професијом или бар чини главни извор прихода: на пр. на Југу Француске, на обалама Рајне. Производња разних вина, ракије, коњака и т. д. стално се усавршава и специализује, више можда него и Једна друга грана пољопривреде и пољопривредне индустрије.

1 В. о воћарству одличну књигу проф. Ивана Ритига; Voćarstvo . Загреб, 1929; 240 стр.

109

РАЦ У ПОЉОПРИВРЕДИ