Agrarna politika

нарочито где има коза: зато се тако мало облавља. Један од првнх задатака аграрне политике у нашој земљи је пошумљавање крша и голети.

Упоредо са земљорадњом и шумарством иде, видели смо, сточарство. Животиње које је човек припитомио и себи ставио у службу (за рад, за млеко, или за месо) у ствари су машине за прераду биљних материја у животињске, анималне, и то материја које човек не једе (трава, лишће, репица и др.) или отпадака од човечије хране (слама, плева, резанци од репе, Mejiaca од репе, ниже врсте поврћа, воћа и т. д.). Ако је земљорадња човека научила да се настани, да стално ради, да'се дисциплинује и умири, сточарство му је пружило одмор и прилику да посматра и размишља, да се бави занатима и уметкостима, да разговара, прича и пева, да живи у великој породици, патриархалној и сложној. Оно што је ораница за земљорадњу, то су пашњак и ливада за сточарство. Као и шума, то су „трајне кул-

уре", које се не мењају сваке године. Пашњак је више природан, и налази се на чврстом тлу, где се стока лако пушта, а одакле се секо тешко извлачи, у планики, на брду, на терену који се не може радити. Ливада је више вештачка, и налази се у влажкој низини или на брдским огранцима тде има воде. Зато ливада мање зависн од воденог талога него пашњак. Храна која се добија са пашњака и ливада сразмерно Је незнатна, јер животиње половину по едене материје употребљавају за своје одржање, док само другу половину човек добије од њих у облику млека, меса, вуне или животињске радне снаге. Зато се стоци као храна дају друге, хракљивије материје кад се хоће да она пружи више корисних анималних производа. Сточарство се на тај начин интенсивира, онако исто као што бива у земљорадњи кад се на сваку јединицу површине баца већа количина ђубрива и више рада. Као земљорадња, и сточарство се дели на специалне гране; марвогојство, овчарство, свињарство, коњарство, живинарство и т. д. Оно се нарочито унапређује подизањем вештачких ливада разни.х врста, а нарочито сетвом легуминоза, особито детелина, као и гајењем пољопривредних индустрија које дају обилне отпатке; пецаре, сушнице, шећеране, мликови, пиваре, и т. д.

У земљама које оскудевају у радној снази важност пићних биљака. расте све више (Енглеска, Франдуска). Од 1862- —1912 производња пићних биљака је порасла у франдуској за близу 1.000.000 хректара, и још ће да расте, услед недостатка радне снаге која је пропала у рату и не може се лако заменитп. Затим

промена у исхрани врши се на штету жптарица, а у корист сточних производа (млеко, путер, снр), те овп имају сразмерно врло добру цену. Тако ће још дуго остатп, што за друштво

ПОЉОПРИВРЕДА И ПОЉОПРИВРЕДНА ПРОИЗВОДЊА