Agrarna politika

није штетно: већи број стоке даје впше ђубрива, те се и у производњи житарпца омогућавају већи приноси. 1

4. Од чста све зависи пољопривреда?

Од чега зависи, којићесесистем газдовања употребитина коме имању? Многобројни су елементи, који одређују да ли ће бити тропољни или више-пољни систем, какав плодоред је најбољи, колики удео окопавина, колико ливаде и нарочито детелине, однос њива према баштама, воћњацима и виноградима, колико и какве стоке, и т. д. Те елементе изучава наука о газдовању (која се предаје на пољопривр дним факултетима), унаслону на агронолтју. Ми ћемо се задовољити овде само са неколико констатација.

Поред природних и климагпских услова (водеки талог, могућност наводњавања, топлота, дужина лета, географска ширина и дужина, надморска висина и т. д.), долазе у главном у обзир још: стеген економске развијености, саобраћајне и пијачне прилике, цена радне снаге, жетва у конкурентским крајевкма и земљама, стање технике и методи рада дотичних пољопривредника. Аребо дели земљину куглу на неколико зона, поглавито према климатским условкма; 1) У мерена зона , где је водени

талог довољан, али се местимично мора допуњавати вештачким наводњававвем: успевају све биљке осим тропских, и могућна је екстенсивна култура; • —■ 2) Тропска зона , у којој не може бити речи о разним системима газдоваНПГ као у умереној, већ само о плантажама (кафе, дафкне, шећерне трске, каучука и т. д.): нема екстенсивне травне културе, већ сва пољопривреда има претежно баштенски карактер; 3 ) Субтпропска зона, где се мора наводњаватп, погодна за културе које неко време морају бити без кише, као што је дамук (Египат, Судан). Други писци дају много детаљнију поделу земљине кугле на привредне зоне, и израђују читаву једну «аграрну географију». Још фон Тинен је покушао да реши питање како већа или мања удаљеноспг од града делује на врсту културе која се у дотичном крају обрађује и на степен интенсивности. Наслањајући се на њега, Ватерштрат и Лаур проширују фон Тинекове кругове на целу земаљску куглу, и ту, као и око сваког града, налазе извесне привредне зоне или зоне газдовања. Пољопривреда целе земље је подељена према тим зонама, али се у оквиру сваке поједине зоне врши специално ориентисање према обласним и локалним пијацама. Ово не смета да се ипак види grosso modo седам разних привредних зона: 1)

1 Н. de Lapparent, Prairies et palurages. La production de l'herbe. Париз, 1918 (врло стручно дело). 2 Fr. Aereboe, Op. cit., стр. 111 —118.

ПОЉОПРИВРЕДА У ОПШТЕ