Agrarna politika
У Алжиру , Франдузи морају да воде читаву једну шолитику воде», и један писац је духовито рекао, да у том крају «gonverner, c’est pleuvoir» (а не «prevoir», како иначе гласи изрека). Сачувати шуму, учинити тиме да пада киша и да се овдржава влажност земље. Немачки професор д-р Каснер саопштпо је резултате својих 4б-то годишгвих испитивагва са шећерном репом, кромпиром, ражи и пшеницом: прва два усева вшпе воле влажнију годину, друга два сувљу. - У нашој земљи искуство показује ово: Влажна 1926 година није била врло родна у житу, а нешто боља у кукурузу; сушна 1927 дала је слабо жито и врло слаб кзжуруз; сушна 1928 дала је врло добро жито и скоро никакав кукуруз; умерена 1929 дала је врло добро жито и одличан кукуруз. Наша клима није сушна, и честе сушне године долазе само зато што рђаво радимо земљу и не умемо да сачувамо преко лета влагу у земљи; хитним преоравањем стрњике, дубоким зпмским орањем и прашењем усева. Најважнији и најтежи проблем код нас је оуша на Косову. По својој надморској висини. (510 —550 м), Косово има доста кише, хладна пролећа и јесени, лети хладне ноћи. Али се често подзоласта и смолна земљишта која не пропуштају влагу дубље од 30 —-50 см. Тако усев најпре «удави» киша, а после га сагорп суша. Лета су често сасвим бескишна; стрњика се одмах не заорава; оре се плитко; и најважније, шума је исечена и јачи ветрови односе и оно влаге што се задржи. Једино са озимпм усевима може се сигурније рачунати, нарочито ако се ови рано ојачају бољим ђубрењем, да после лакше издрже пролетње кише п ветрове, и ако се одмах после жетве разоре. 1
3. Светлост је за пољопривреду можда још важнији климатски фактор него влажност ваздуха и земљишта. Где нема влаге, она се може вештачки донети; где је има сувише, може се извући. Али количина светлости која пада на једну биљку у главном одређује висину приноса. Биљке неодољиво теже светлости, јер помоћу ње растварају угљену киселину из ваздуха, извлаче кисеоник, и користе угљеник за органска једињења. Биљке се ноћу одмарају, а без светлости умиру; светлост даје зеленило лишћу, облик и мирис цвећу, укус плодовима, чврстину ткивима.
4. Оетали климатеки фактори такође утичу на вегетацију биља и напредовање животиња. Bempoeu носе биљно семење, али и разносе жетву; једни су влажни и свежи, други суви и топли; чисте ваздух, али односе и плодну растресену површину: одгољују једне њиве да би затрпали и угушили друге. (Код нас, штетни су ветрови у пределукарста,усеверном Банату, кошаваусеверо-источној Србији.)
1 Dr. Wilhelm Halbfass, Das Wasser im Wirtschaftsleben des Menschen. Франк. фурт, 1911. Ernest Bonnet, ~La politique de Геаи en Algerie", Rev. d’ec. polit. 1923, стр. 353—363. Чланци у Привредном прегледу и Тргов. Гласнику за 1928’
81
ПРИРОДА У ПОЉОПРИВРЕДИ
Д. Јовановић, Аграрна Политика. 6