Agrarna politika

Електрицитет у ваздуху олакшава фиксирање азота (душика) путем киша. Чист ваздух олакшава дисање биља, допушта пролаз сунчане светлости, као што димани отрован ваздух убија вегетацију: поља око Борског рудника и око Трбовља све су мање способна за културу.

Практично се поставља ово питаље: може ли човек утицати на промену климатских услова, или су они нешто непроменљиво ? Овде важи правило Беконово: Natura non nisi parendo vincitur (потчинимо ce природи, да бисмо je победили). Модерна агрономија иде за тим да пољопривреду доведе у склад са климом, и избегава се тешка и скупа борба са неизменљивим климатскпм условима: преношење страних раса и туђег семена. Место тога раде се две стварп: 1) посматрају се у научним заводима ваздушни притпсак, топлота, водени талози, облачност, правац ветрова у свакој области, и резултатп се саопштавају одмах пољопривредницима; 2) ради се на одабпрању и оплемењпвању домаћпх врста, што боље успева него просто пресађивање са стране.

11. Земљпште.

Двострук је значај земљишта за пољопривредну производњу. Оно је: 1) место на коме станују биљке, животиње и људи; 2) извор из кога се бнљке хране анорганским састојцима, резервоар воде и легло бактерија нужних за вегетацију. У току времена, важност земљишта је престала да буде тако одлучујућа како је била у првим почецима земљорадње. Данас се искоришћују и оне емље где пре није било никакве културе (пескуше),а друге се приводекул ури (мочвари). Наводњавањем, одводњавањем, мешањем, ђубрењем, заражавањем бактеријама често се најгора земљишта оспособљавају за велике приносе. У Прускоу у Данској, у последње време у Итали и оплемењене земље дају чак веће приносе него богате земље у Француској или код нас. Овде више него код климе људски рад и знање успешно побеђују природу.

1. Као место живљења, земљнште је неопходно за пољопрнвреду. Биљци, животињи и човеку је за живот потребан известан простор: човеку највише, животињи мање, биљци најмање. Инд\стрија може да иде и у дубин и у висину, испод и изнад непосредне земљине површине; пољопривреда је везана за један крајње танак слој земљине коре. Ма колико се усавршавала, пољопривредна производња је везана за простор, за ширину, за поље. Отуда монополски карактер земљишта као средства за произвдоњу. И човеку, каоибиљци, треба један минимум земљнне површине за живот и за рад. Тај минимум је

82

ПОЉОПРИВРЕДА И ПОЉОПРИВРЕДНА ПРОИЗВОДЊА