Agrarna politika

већн или мањи: 1) према плодности самог земљишта; 2) према густини насеља, културном степену и удаљености од тржишта. Културне површине се увећавају (крчењем, исушивањем), и ако мање него што се множи становништво. Не треба се бојати пренасељености, ни чак недовољне хране:прво, јер цивилизација даје мање деце него варварство; друго, јер су методи производње већ тако усавршени да би се могло хранити још веће човечанство.

За аграрну политику се у погледу земљишта као места за живот и за рад постављају два задатка: 1) да се врста културе, начин газдовања и степен интенсивности, другим речима, да се ориентација и организација пољопривредног газдинства доведе у склад са тереном на коме има да се обавља, са његовим географским, геолошким, и саобраћајним положајем; 2) да се увећа површина кулгпурног тла, разним техничким мерама: крчењем и мелиорацијама (одбранбени насипи против навале мора или поплава, исушивање језера и бара, регулисање река, цеђење подводних терена, култивисање дивље и пусте земље, пашњака, шевараи дуна),дасе обезбеди расположива културна земља,као и да се омогући прелаз са ниже на вишу културу. У вези је с тим и мењање садржине самог културног земљишта, како би се оно усавршило, за бољу исхрану биљака.

У Југославији, највећи проценат непродуктивног тла налази се: у Црној Гори 71.83% укупне површине, у Јужној Србији 57.83%, у Сев. Србији 41%. У осталим крајевима, непродуктивна тла заузимају од 0.37 —-10.86%. За целу државу непродуктивно тло износи 6,788.877 ха или 27.29% укупне површине наше земље, која је велика 24,900.000 ха. Под културама се налази 6,376.193 ха. Наша статистика у томе погледу нпје довољно прецизна. Она у «непродуктивно» тло урачунава и апсолутно стерилно и необрађено земљиште, али по својим својствима плодно. 1

2. Као извор хранљпвих састојака, земљиште није свуда подједнако богато: једни терени су од природе мање обдарени; други су током времена исцрпљени. Кинеска „жута“ и руска „црна" земља садрже у себи огромне количине азота и фосфорне киселине, као што чилска поља носе неизмерне наслаге шалитре. Картагинска обала, Сицилија,Солунско поље, —то су, с друге стране, некадашње житнице Средоземног мора, које данас представљају умртвљена поља. Богаство или сиромаштво једног земљишта зависи од механичких или физичких својстава, од хемиског састава и од присуства бактерија нужних за дотичну културу.

1 0. Франгеш, „Непродуктивно тло", Народна енциклопедија, 111, 49.

ПРИРОДА У ПОЉОПРИВРЕДИ