Agrarna politika

У механичком погледу, земљиште мора да је мекано, да пропушта нежне жилице, али ипак довољно чврсто да држи биљку; да чува воду, али да ипак буде толико порозно како би ваздух и вода могли. да продиру. У тим границама, земљиште може бити „лакше“ и „теже“, збијеније или растреситије, песковитије или глинастије, и т. д. Механичке особине ће често одлучивати о врсти културе, о величини угара, о већој или мањој интенсквности, па и о употреби машина или алата ове илионеврсте. На лаким немачким иескушама употребљава се успешно Демштетова машина за окопавање пшенице, док она ке може ни да макне на нашим тешким земљама у Србији. Ове особине су у толико важније што се оне мучно могу мењати, или само по цену великог и напорног рада.

Хемиски састав земљишта лакше је изменити: за то је нужан само капитал. Да би хранило биљку, оно мора имати одређен број и довољне количине извесних ансрганских супстанца н то у употребљивом облику. Готово све биљке траже азот, фосф рну киселину, креч, сумпор, хлор, магнезијум и гвожђе. Ако неког од ових састојака нема, а остали су у нзобиљу, лако је од неплодне земље учинкти врло плодну, простим додавањем. Ако су састојци оптимално распоређени, могу се добити максимални приноси, под условом да су остали нужни услови испуњени (топлота, влага, светлост). Плоднсстземљишта је ипак кешто врло релативно, псшто свака биљка тражи друге састојке. Али непремостивих тешкоћа нема, ако се само хоће да уложи потребан капитал.

Биолошка садржина, најзад, све више долази до значаја у колико се дубље упознају ■закони бнљног развоја. Једна прегршг земље, то је читав мали универзум анорганских материја и органских бића. Ова последња имају исто тако велико учешће у вегетацији као и оне прве. Свакој биљци одговара извесна врста бактерија, без које не могу да успевају. Соја на пр. не може да расте код нас док се земљиште не „зарази", на тај начин што се пре сејања семе опере у одређеном раствору. На самом житу постоје често клице биљних болести, које се морају уништити пре сејања. И т. д.

Ми овде не можемо улазити у појединости најновијих изучавања педологије , науке о познавању земљпшта. Зато упућујемо на значајне радове проф. Стебута, који је. поред општег кспитивања, посветпо неке студије н нашој земљи. 1

1 Проф. Ллександар Стебут, Наука о тзнавању земљишта. Педологија. Београд, 1927; 590 стр. Исти: Земљишта Дрино-Саво-Моравске областт Београд, 1924; Исти са сарадницпма, Испитивања колонизационе способности Овчепољског и Пећско-Призренског реона. Београд, 1929.

ПОЉОПРИВРЕДА И ПОЉОПРИВРЕДНА ПРОИЗВОДЊА