Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

купац треба да преузме робу, jep се сматра да роба треба тамо да послужи његовим циљевима. Услови куповине ради покрика нарочито што се тиче квалитета треба. да буду йети - као код испоруке са којом се задоцнило, односно не тежи. Ако купац купи робу гору од оне коју му продавац није испоручио, продавац томе не може приговорите, jep то није штетно за њега. Добитак, који купац постигне при даљој препродаји робе набављене покрикем, припада купцу потпуно и не улази у обрачун са продавцам у доцњи, изузев кад je купац купио бољу робу од уговорене у првобитном послу, у ком je случају вишак постигнут бољим квалитетом робе дужан одбити од износа цене плакеног за бол>у робу. . Отступања у погледу времена, места, квалитета итд. не чине, ; иначе, набавку ради покрика неваљаном, али продавцу припада ; приговор да се могла постики нижа цена.

При тражењу прилике за набавку ради покрића купац мора да поступа као поштен трговац, али се сматра да не мора да врши детаљна испитивања ради најјевтиније набавке, jep он дела у свом интересу а не као negotiorum gestor продавца, и продавац му не би могао приговорити што није искористио повољнију прилику уколико није на њу купцу указао. Ипак, купац се не би смео задовољити тиме да се обрати само једној фирми. По Немачком трг. зак., § 376, ст. 3, код фиксних послова, ако роба има тржишну или берзанску цену, куповина ради покрића мора бити извршена путем јазног надметања или преко лица овлашћених за вршење јавне продаје или преко овлашћеног трговачког посредника, а слично je ипо неким француским трговинским узансама.

Набавку ради покрића предвиђа наш Правилник о зак.ъучивању уговора о продаји и куповини робе (чл. 8, т. 12), али због раније везаности уговора за план и услед тешкоћа да се набавм роба на другом месту, овај облик накнаде штете због неизвршеша оста» je код нас неразвијен. Мислимо да се наведена решења права у којима je тај облик развијен могу углавном прихватити код нас. Притом би, поред сузбијања појава шпекулације и фиктивних набавки, нарочито требало захтевати од купца да шегова набавка ради покрика што je могуће више одговара објективној ситуацији на тржишту (дужност искоришкавања најбоље прилике за коју je купац знао или je могао без тешкока да сазна, забрана куповине од самог себе и др.). . Апстрактна штета, као што смо рекли, састоји се у разлици измЗДР’цене одређене уговором између купца и продавца и тржишне односно берзанске цене у време и на месту где се испорука имала извршити, и та разлика претставља минимум оштетног захтева « купца. У прописансГсамо за фиксне послове в. и § 356 бившег Хрватског односно

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА