Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИЈА

361

примити обећање учињено само y њихову корист, али ако ова лица примају и какав терет с тим обећањем везан, или сами нешто обећавају, важност уговора по правилу зависи од пристанка заступника или y исто доба од суда, према прописима приложеним y трећој и четвртој глави I дела. Док ce овај пристанак не даде, друга страна може одустати, али може захтевати да ce одреди одмерени рок ради изјашњења.” Слично ово питање решава и Општи имовински законик за Црну Гору својим члановима 503, 504 и 642. Српски грађански законик y § 533 не прави никакву разлику, y погледу њихове пословне способности. ни између малолетника од 7 —21 године ни између малолетника који ce налазе под родитељским старањем и под старатељством. Према § 533 (који гласи: „Који су разума лишени не могу утовора чинити нити могу шта обећати нити примити. Овима je подобно дете млађе од 7 година. Они пак који од оца, тутора или стараоца зависе, не могу ништа обећати, али ако што на корист своју приме, оно стоји”), малолетници од 7 —21 године, сем y законом посебно одређеним случајевима, могу закључивати правне послове на основу којих само стичу права. У прилог схватању да не треба правити разлику y пословној способности малолетника без обзира да ли су под родитељским старањем или под старатељством, говори и чињеница да je чл. 5 Уредбе о ученицима y привреди „(Службени лист ФНРЈ” бр. 39/53) њихову пословну способност изједначио, иако je до тада y овим случајевима било разлике између њихових пословних способности.

Михаило Ступар

ACTIONES LIBERAE IN CAUSA

I

Наше данашше кривично право садржи низ специфичности које ce углавном огледају y задатку кривичноправне заштите нових односа y друштву и привреди, али притом оно садржи и низ теоретских поставки и правила из ранијега права. Јер док су неке раније поставке, као стране социјалистичком друштвеном систему, биле одбачене без већих резерви, друге, које решавају проблеме који су исти или слични y старом и новом друштвеном уређењу, усвојене су и y нашем новом кривичном законодавству. Међутим, њихово оцењивање заслужује посебну опрезност, јер, ма да су ce нека усвојена решења y пракси показала као целисходна и одговарајућа нашем праву, нека друга правила показала су ce сувише широка или сувише уска, тако да ce и због тога чују предлози за промену Кривичног законика.