Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИЈА

363

За умшлљај y овом случају потребно je да при стављању y стање привремене душевне поремећености код учиниоца постоји свест о свим битним обележјима бића кривичног дела, одређеним кривичним и другим законима (4), a за ова обележја карактеристично je да y радњу извршења улази и довођење y стање неурачунљивости и да ce узрочна веза протеже од тога довођења, преко actio ad libertatem relata, до кривичне последице. Постојање нехата код стављања y стање привремене душевне поремећености утврђује ce no општем правилу према околностима и личним својствима извршиоца. Нехат ce извршиоцу може приписати ако ce установи да он из искуства може и треба да зна да y привременој поремећености може предузети штетну или угрожавајућу делатност a не предузме потребне мере да je избегне. Унапред ce сматра да лица која врше извесне професионалне делатности y јавном саобраћају, санитету, фабрикама, барутанама и сличном, имају потребно искуство, и да ce не смеју сама учинити неурачунљивим кад треба да врше своју професионалну делатност. Као типични примери actiones liberae in causa y теорији ce обично наводе следећи случајеви: 1) скретничар je y пијанству пропустио да намести скретницу, што je проузроковало судар возова; 2) неко ce опио да би y пијаном стању убио другога, na je то и учинио; 3) мајка која je знала да немирно спава, ставила je своје одојче поред себе y постељу и y сну га утушила; 4) шофер аутомобила, возећи y пијанству кола, прегазио je човека, a док je пио знао je или je био дужан да зна да му ce то y пијаном стању може догодити О питању кажњивости учиниоца за actiones liberae in causa постоји y кривичноправној науци више разних гледишта, која ce углавном могу поделити y три групе. У прву групу спадају гледишта о некажњивости ових радњи, y другу о њиховој кажњивости, a треhy чине разна компромисна гледишта старијих правника, према којима ce или захтева казна само код умишљајног довођења y стање неурачунљивости (6), или ce сматра да извршилац треба да буде кажњен само као за нехатно дело (6). Гледиште о некажњивости actionej liberae in causa изведено je из општег кривичноправног начела по коме ce извршилац не кажњава ако y тренутку извршења радње није био урачунљив. Формирању овога гледишта нарочито су допринели познати правник Савињи који сматра да y случају actio libera in causa не постоји психичка узрочна веза између одлуке извршиочеве и његовог психичког

(4) Аћимовић: Кривично право Општи део, Суботица 1937, стр. 91.

(5) Rudorff: Straögesetzbuch für das Deutsche Reich, I AufL, Berlin 1871, S. 184, Anm. 4.

(6) Carpzov; Practica nova, Pars 111, Quaest. CXLVI, p. 482, Wittenberg 1635.