Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

364

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

стања приликом извршења радње (7) и Каценштајн (8) који de lege ferenda сматра да за овакву радњу треба казнити, али да je она посматрана de lege lata некажњива, уколико кривични законик не садржи посебан пропис о њој. Радња довођења y стање неурачунљивости, извршена y стању урачунљивости, претставља по Каценштајну само једну припремну радњу за коју ce no правилу не кажњава (9). Гледиште о кажњивости actiones liberae in causa данас je прихваћено y пракси већине земаља и сматра ce за владајуће y савременој кривичноправној науци (10). Насупрот Сааињиевом приговору непостојања психичког каузалитета ,присталице овога гледишта истичу постојање физичког каузалитета између радње довођења y стање неурачунљивости и радње којом je проузрокована последица (11), a насупрот Каценштајновом гледишту ово довођење не сматрају за некажњиву припремну радњу, већ за почетну радњу извршења којом ce отвара каузални низ завршен кривичном последицом. Према њиховом схватању тренутак стављања y стање неурачунљивости претставља одлучујући тренутак y коме ce тражи виност код свих actiones liberae in causa, a он пада још y време урачунљивости. Нема разлога да ce, као што то чине присталице компромисних гледишта, прави начелна разлика између умишљајних и нехатних actione's liberea in causa. Такве разлике нема ни између ових радњи учињених пропуштањем и активним чињењем. Разлика постоји само y погледу околности због којих ce тај тренутак сматра за одлучујући. Код радњи учињених пропуштањем, као y случају скретничара чије je пијанство проузроковало судар возова, тај тренутак je одлучујући зато што je тада онемогућено дужно чињење, па ce ту не ради о извршењу само једне припремне радње. Такви случајеви могу ce упоредити са случајевима пропуштања y којима je учинилац онемогућио своје дужно чињење удаљавањем од места кривичног дела (12). Код actiones liberae in causa учињених активним чињењем, тај трснутак je одлучујући из сличних разлога. Ако су овакве радп>е ii> вршене нехатно, тренутак довођења y стање неурачунљивости отсудан je за извршење радше зато што je тада предузимањем извесних мера actio ad libertatem relata могла бити спречена. Мајка која je y сну угушила своје одојче одговараће за нехатно убиство, јер je њен нехат постојао y тренутку кад je легла поред одојчета, дакле док.

(7) Савињиева (Savigny) примедба при саветовашу о нацрту једног пруског КЗ, (Goltdammer: Materialien 1, S. 353). (8) Katzenstein: Die Straflosigkeit der actio libera in causa. Berlin 1901. (9) Из сличних разлога cy за некажњчвост и старији немачки правници Temme, Dollman, Hocheder, Stenglein. (10) Поред осталих њега усвајају Лист, Лилијентал, Бар, Majep, франк, Биндинг, Олсхаузен, Хелшнер, Живановпћ Чубински, Срзентић—Стајип. (U) Bar: Gesetz und Schuld im Strafrecht, Bd, 11, S. 109, Berlin 1907. (12) Lilienthal: Vergl. Darstellung des Deutschen und ausländischen Strafrechts, Allg. Teil, V. Bd„ Berlin 1908, S. 36.