Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИЈА

365

je још била урачунљива. Шофер који je y пијаном стању некога прегазио биће кривично одговоран јер je y време док je пио и био урачунљив могао и био дужан да зна да може некога прегазити кад y таквом стању буде возио аутомобил. Оно што важи за нехатне, важи и за радње учињене са евентуалним умишљајем, с том разликом што ce код њих y одлучујућем тренутку, уз свест о могућности наступања последице, тражи и сагласност извршиоца са њеним наступањем. Случајеви намерне активно извршене actio libera in causa сложенији су зато што појам овакве радње претпоставља трајање дејства директног умишљаја од тренутка довођења y стање неурачунљивости све до тренутка извршења радње који пада y време ове неурачунљивости. Ово трајање дејства могуће je иако ce ради о активно извршеној радњи. Јер као што лудак или пијаница може да послужи као средство y туђим рукама, тако и сам извршилац y дугиевној поремећености или пијанству може да задржи претставе о извођењу претходно замишљених планова (13), поготову ако ce не ради о компликованијим радњама. Добар пример трајања претходног умишљаја пружа намерно подвргавање хипнотичкој сугестији да би ce под њеним утицајем извршило жељено кривично дело. Код хипнозе, као и код пијанства, изврпшлац je оруђе y сопственим рукама. Психичка и физичка узрочна веза између остављања y стање неурачунљивости и намераване радње учињене чињењем може да постоји, a ако ове узрочне везе нема, онда не постоји ни actio libera in causa већ ce ради o некој друтој кажњивој радњи извршеној y стању неурачунљивости. Према томе, намерна активно извршена actio libera in causa ушшивајно je постављена пре наступања неурачунљивости, па извршиоца треба казнити за умишљајно дело. Тешкоћа при оцени његове виности je y томе што y оваквим случајевима треба установити да ce учинилад, например услед пијанства, налазио y стању потпуне неурачунљивости, па ипак да je био толико свестан да je дејство његоовог ранијег умишљаја y њему самоме трајало кроз такво стање, и да je активним чињењем које je проистекло из тога умишљаја учинио кривично дело. Чешће ce дешава да извршилац прими потстицај из неког догађаја који ce одиграо за време његовог пијанства a не из умишљаја са којим ce опијао (14). Дошавши до закључка да кажњивост actio libera in causa није y противречности ca начелом некажњивости радњи извршених y стању неурачунлаивости, теорија je дошла до исправног решења питања поступања са извршиоцем такве радње.

(13) Liszt: Lehrbuch des Deutschen Strafrechts, Berlin und Leipzig ISI9. S. 159 (14) Lilienthal, op. cit., S. 36.