Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

368

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТ A

изричито одређена. Ова објашњења губе из вида да одлучујући тренутак, y коме ce тражи постојање извршиочеве виности, пада још y време урачунљивости.

IV

' Формална решења питања кажњивости actiones liberae in causa y кривичним законицима разних земаља, као што ce види из предњих излагања, знатно ce разликују, па ce поставља питање да ли сва ова решења, од којих ни једно није теориски неисправно, имају исту практичну вредности и коме би од њих, као најпогоднијем, требало дати предност. Ограничавање на опште rrpoirace о кривичној одговорности и отсуство нарочитог прописа о кажњивости actiones liberae in causa није за препоруку, зато што може да доведе до погрепшог закључка да ce, с обзиром на начело о некажшивости кривичних дела учињених y стању душевне поремећености, за овакве радње уопште не кажвава, као и зато пгго праксу оставЈва без поузданог законског ослонца за правилно разумевање питања одговорности за овакве радње. Решењу пак које je усвојио наш Кривични законик y своме члану 6 став 3, могло би ce приговорити што оним својим делом којим изричито одређује кривичну одговорност за нехатну, као и за евентуално умишљајну actio libera in causa, претставља понављање које није потребно јер су, с обзиром на време y коме ce тражи виност извршиоца, законски прописи о виности довољни за одређивање кривичне одговорности и за овакве радње. Изричито одређивање кривичне одговорности за овакву нехатну радњу може да створи утисак као да ce нехат, и то нарочито несвесни, може приписати извршиоцу самим тим што ce он например опио, док му ce, међутим, нехат сме приписати само ако ce утврди да je он доиста према околностима и својим личним својствима могао и био дужан да буде свестан могућности наступања кривичне последице, Поред тога, поменути пропис нашег Кривичног законика, због своје формулације, y примени захтева опрезност још y једном правцу, за чиме би потреба била много мања y случају друкчије формулације. Наиме, треба стално водити рачуна да део прописа који ce односи на кривичну одговорност за радње извршене y стању привремене душевне поремећености y које ce учинилац стави нехатно, долази y обзир за примену само када je y складу са прописом члана 7 став 4, према коме je за кривично дело учињено из нехата учинилац кривично одговоран само кад то закон одређује. Услед тога што ce y пракси неких наших вижмх судова ово губило из вида долазило je до погрешне примене прописа члана 6 став 3 на случа-