Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

376

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

сматра да грешке службе улазе y област управе y чију ce оцену судови не упуштају због принципа поделе власти. Толико начелно. Конкретно, решења постављених питања о изнетом случају, по белгиском праву изгледају овако. Г. Диран и Г-ђа Дипон могу ce надати успеху код редовног суда, без потребе тражења претходног решења y спору о накнади штете против државе коју овде претставља министар правосуђа, из следећих разлога. Гоњење и хапшење извршилаца кривичних дела je посао судске полиције која стоји под руководством министра правосуђа. Пошто je делатност полиције државна, без обзира да ли je врши локални или државни службеник, долази y питање одговорност државе као носиоца функције, ако je било кривице службеника. Кривице je било овде, јер полиција није водила рачуна при извршењу свог задатка) о правима грађана, него ce понашала као да на улици није било никога сем лопова, a с друге стране полиција није била нападнута, нити ce радило о држању реда и мира поремећеног метежом, узбуном. Метеж je створила сама полиција. Грешка и извршење задатка су овде нераздвојни, па може по пракси белгиских судова бити одговорности државе; иначе одговорност je на службенику. Г-ђа Бернар и њена деца имају право на породичну пензију по Краљевској уредби из 1936. Међутим, по пракси белгиских судова, право на пензију не искључује и право на накнаду штете, ако јој иначе има места (а овде има), a закон из 1947 који ову кумулацију забрањује односи ce само на војна лица, a пок. Бернар je био службеник грађанског реда. Г. Легран, добровољни сарадник, пошто није страдао кривицом полиције него својом • не би могао судским путем постићи накнаду штете од државе. Остаје му да ce најпре обрати министру правосуђа са захтевом за накнаду штете; ако буде одбијен може, y року од 60 дана од примљеног решења о одбијању тражити од Државног савета мишљење које није за управу формално обавезно. Наиме, белгиски Државни савет само y споровима за поништај управног акта има пуну судску власт, док y случају захтева за накнаду штете против државе без кривице (ако има кривице, онда je надлежан редован суд) Државни савет даје, и то y административном a не управно-судском одељењу, само образложено мишљење, које ce објављује и на тај начин врши морални притисак. Рок за тужбу код редовног суда je три године. ДАНСКА. Овде нема општих законских прописа о одговорности државе и општина, као ни о одговорности службеника. Ипак постоји велики број судских пресуда о овој материји; ређе су пресуде о личној одговорности службеника. Ранија судска пракса није признавала одговорност државе, сем y специјалним случајевима где