Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

378

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

цао y гомилу a није био нападнут. Бернарова породица има свакако право на пензију, односно посебну накнаду по египатском закону о пензијама. Поставља сб питање кумулације ових двеју потраживања: пензије и накнаде штете. У овом питању пракса египатског Касационог суда je неуједначена. Грађанско веће налази да нема места кумулацији, јер je пензија уствари накнада штете, a неможе ce прихватити давање двоструке накнаде за исту ствар. Кривично веће, напротив, налази да има места кумулацији, јер ce ради о два различита правна основа закон о пензијаама; с једне и правила о накнади штете, с друте стране. ј Г. Легран нема право на накнаду штете ни од полидајаца ни °Д државе, јер нема кривице ни службе ни службеника. Он може успешно тражити накнаду само од лопова који га je повредио. За вођење спора код редовних судова по египатском праву није овде нужно никакво претходно решење надлежног управног органа. Рок субјективан (од сазнања штете и учиниоца) 3 године; објективан (без обзира на сазнање, од дана причињене штете) 15 година. ИТАЛИЈА. Нема једног јединственог закона који регулише на општи начин материјалну одговорност државе и територијалних јавних тела (провинција, општина) за штете настале y вршењу службе. Пре Устава од 1948 донети су о тој материји посебни прописи за поједине управне делатности. Нарочито су овде од интереса Закон о државном рачуноводству од 1923 и Закон о општинама и провинцијама од 1934. Устав републике Италије од 1948 y чл. 28 поставља принцип који још није разрађен законом да чиновници и друти службеници државе непосредно одговарају по кривичним, административним и грађанским законима за своја противправна дела; грађанска одговорност y овим случајевима протеже ce на државу и друга јавна тела. Судска пракса и теорија извели су, на основу посебних прописа, следеће принципе о материјалној одговорности државе и јавних тела. Овде важе друкчија правила од оних y грађанском праву. Прв свега различити су основи одговорности: y грађанском праву то je општа дужност грађана да поштују законе и испуњавају све примљене, односно на закону засноване обавезе; код државе и јавних тела, ма да одговорност не искључује и ове елементе, она je заснована на принципу једнакости (равноправности јавних терета, да ce не 6и десило да неко нескривљено и без посебног законског основа, подноси већи терет од других грађана. Даље, док je y грађанском праву правило за материјалну одговорност „damnum iniuria datum”, дакле одговорност за кривицу, y административном (јавном) праву je довољно да постоји damnum. У грађанском праву кривицу мора доказивати оштећени, y административном праву ce y оваквим случа-