Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

379

јевима кривица претпоставља, ако управни орган није поштовао прописе о својој делатности и правила добре управе, као и правила нужне нормалне пажље и предвиђања код извесних служби као што je полиција, јавни радови и др. Г. Диран и Г-ђа Дипон имају право на накнаду штете од државе, јер je штета причињена y вршењу службе и то тешком грешком полиције, која je пропустила елементарну пажњу и предвиђања y вршењу службе под датим околностима. Г-ђа Бернар и њена деца имају право на пензију, и то максималну, чак и y случају да je пок. Бернар иначе није стекао. О могућности кумулације y случају Г-ђе Бернар не изјашњава ce изречно ниједан од два италијанска реферата. Прећутно излази да нема права на кумулацију. Под фашистичким режимом, донети закон о јавној безбедности од 1931 садржавао je изречан проггис (чл. 7) по коме нема права на накнаду штете настале као последица мера које органи јавне сигурности предузимају y вршењу датих им овлашћења за обављање службе. Оба италијанска реферата (један изречно, други прећутно) узимају да je ова законска одредба укинута цитираним чл. 28 Устава од 1948. У случају Г. Леграна два италијанска реферата заступају различита мишљења. По једном, Легран има право на накнаду штете само од лопова који га je повредио, јер деликт из кога je произашла штета није учињен од стране државног органа, a Легран није позван, није добио наређење да помогне y хватању лопова. По другом мишљењу и Легран има право на накнаду штете од државе. Ово мишљење наводи три могућа основа за своју тезу: 1) „eventum utilitatis” y корист државе који би дао право на накнаду штете због неоснованог обогаћења; 2) negotiorum gestio; и 3) опасност створена бекством лопова и неспретна и несрећна интервенција полиције y овом случају су значили очигледно овлашћење, позив за Леграна да ce умеша и помогне полицији. У погледу поступка, надлежности и рока; Г. Диран, Г-ђа Дипон и Г. Легран треба да ce обрате са својим захтевом најпре министру унутрашњих послова, па ако буду одбијени —• подносе тужбу, y року од пет година, редовном суду. Г-ђа Бернар ће, y име своје и y своје малолетне деце, тражити y року од 60 дана од смрти мужа да им ce регулише пензија; против решења о пензији, ако буде незадовољна, може поднети жалбу Рачунском суду (Corte dei conti). ШПАНИЈ A. ■ — Одговорност државе, no чл. 1903 Грађанског законика, постоји само y случају кад она дела преко „посебног агента” (тј. посебног пуномоћника), a не ако ce ради о обичном, редовном службенику.