Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

380

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Држава одговара за штету причињену кривицом специјалног агента по правилима грађанског права. За штете које причине службеници одговарају само они, опет по правилима грађанског права. Законом од децембра 1945 регулисано je питање накнаде штете коју претрпе грађани без своје кривице услед прописне употребе оружја од стране полициских службеника. Накнада ce даје само за случај смрти или потпуне и трајне неспособности за рад; накнада штете износи једногодишњу најамнину радника. Накнада je условљена и околношћу да je оштећени сиромашног стања. тј. да je радник или лице чији „приходи не прелазе, дневно, зараду радника”. Други закон од истог датума установио je право на накнаду штете y корист помоћног особља и добровољних сарадника полиције: y случају да погину или потпуно и трајно онеспособе за рад следује пензија равна плати полициског агента. Закон од децембра 1950 о локалној управи прописује да су општине и провинције директно одговорне за штете које настану поводом прописног вршења њихових јавних служби, тј. без кривице. Штета треба да je стварна, материјална и индивидуализирана (да je погодила одређено лице или групу лица). Надокнађује ce стварно претрпљена штета и без обзира на имовно стање оштећеног. Према изложеном, решење питања накнаде штете овде зависи од тога чији су органи причинили штету: државни или општински, односно провинциски. Ситуација грађана je повол>нија y другом случају. У нашем конкретном случају, ако су y питању државни полицајци; Диран нема право на накнаду штете, јер je лако повређен и јер je рентијер; Г-ђа Дипон има право на накнаду штете, ако докаже да je сиромашна; удовица Бернарова има право на пензију по Прописима о пензијама (80% од плате погинулог мужа); Легран не би имао права на накнаду, јер није трајно неспособан; међутим, реферат му признаје право на пензију по закону од 1945 не образлажући зашто (ваљда je погрешно узео чињенично стање). Ако ce ради о општинској или провинциској полицији онда сви оштећени y пуној мери имају право на накнаду штете по закону од 1950. И поступак, надлежност и рокови су различити: По закону од 1945 оштећени ce обраћа y року од три месеца министру унутрашњих послова, који наређује да ce утврде околности под којима je наступила смрт или неспособност за рад; предмет ce даље шаље министру финансија, који га износи министарском савету на коначно решење. Ако су y питању локални органи, оштећени мора тражити од општине, односно провинције накнаду y року од годину дана; y случају одбијања или спора о висини накнаде рок за тужбу суду je такође годину дана. Није јасно из реферата, да ли he y овом случају бити надлежан окружни суд као грађански суд или провинциски управни суд (овај последњи долази y обзир, ако су повређена „административна права”).