Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

381

ШВЕДСКА. Нема општих прописа о материјалној одговорности јавне власти. О тој материји донети су само посебни закони. Например Закон од 1899 о накнади од стране државног фиска штете коју причине порезници; Закон од 1945 који регулише питање накнаде штете невино осуђеним. Кад држава обавља послове које врши и грађанин она често подлеже истим правним правилима која важе y односној материји. Отуд за одговорност државних жељезница важе одредбе Закона од маја 1886 о одговорности сопственика жељезница за грешке његових намештеника; држава као сопственик аутомобила одговара за кривицу шофера као и остали сопственици аутомобила према закону од јуна 1916. Кад ce постави питање материјалне одговорности државе или општине y материји о којој нема посебног закона суд примењује опште неписане правне принципе. Један такав принцип, који често примењује судска пракса, јесте приндип одговорности послодавца, из уговорног односа, за штету која настане кривицом његовог најамника. Стога, ако ce ма на који начин може y спорном случају конструисати уговорни однос (квази-конракт) између оштећеног и јавне власти, може ce добити основ за одговорност јавне власти. To je основ одговорности општине за штету коју причини њен лекар y њеној болници; царинарница одговара за робу њој предату y циљу царињења на основу конструкције квази-оставе; држава одговара за штету насталу за једну лађу услед погрешног обележавања, односно необележавања на географској карти купљеној од државног картографског завода. За штете настале због рђавог одржавања путева и улица одговара град или општина која je задужена тим одржавањем. И т.сл. Шведска судска пракса налази да има места одговорности сопственика предузећа и ван уговорног односа, ако je штета причињена кривицом или непажњом управе предузећа. Ова ce теорија примењује и на државу, односно општину; нарочито y случају штете причињене од стране војних лица. Теорију ризика, објективне одговорности, судови протежу понекад и на случајеве који нису предвиђени посебним законом (ван жељезница и аутомобила): за извесне опасне активности, и кад их врши држава или општина, суд признаје материјалну одговорност и ван уговора, и без кривице. Например, за штете настале услед војних вежби. Иначе, шведска судска пракса стоји начелно на гледишту да држава и општина не одговарају за неправилан рад њихових службеника, кад они обављају административне послове или извршују, примењују неки општи пропис. Што ce тиче решења конкретног случаја, по шведском реферату ствар стоји овако. Пре свега, y Шведској су полицајци, сем ретких изузетака, општински службеници, па ce овде поставља питање материјалне од-