Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

384

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Приговор Диранов под 2) основан je уколико ce односи на пропуст Дисциплинског савета да му саопшти шта му ce ставља на терет. Тиме je повређено Дираново право на одбрану. По француском праву и пракси Државног савета, поступак овде треба да je контрадикторан и нико не може бити кажњен нити трпети ма какву репресивну меру док му ce не пружи прилика да ce брани, да буде саслушан; али то не мора бити y дисциплинским стварима усмено саслушање. Трећи приговор Диранов je такође основан. Као што истражни судија не може бити члан судског кривичног већа, ни овде иследник-инспектор није могао учествовати као члан Дисциплинског савета y предмету y коме je вршио ислеђење. Непристрасност, лична незаинтересованост судије, овде члана Савета je општи правни приндип кога француски Државни савет истиче и примењује y својој пракси. Четврти приговор je истог карактера, само je овде нужно доказати мржњу, нетрпељивост члана Савета y питању. У погледу петог приговора он je неоснован уколико ce тиче неполагања заклетве сведока, јер она y дисциплинским стварима није обавезна, али je основан уколико истиче присуство сведока већању Савета. По француском праву присуство сведока већању било би разлог за ништење одлуке Савета, чак и y случају да сведок није узео учешћа него само присуствовао y већању. Чланови Савета треба да су слободни y доношењу одлуке; везаност чувања тајности већања омогућује ту слободу; присуство лнца које није везано дужношћу чувања тајне већања вређа слободу чланова савета y одлучивању. БЕЛГИЈА. Белгиско право и пракса узима да неко колегијално тело није донело никакву одлуку, ако једно одређено решење поставлЈеног питања није добило већину. С друге стране, прописе о дисциплинској материји треба тумачити уже, рестриктивно те не треба признати овде претседнику одлучујући глас, кад му га правни пропис изрично не даје; тим пре што je Дисциплински савет y датом случају нека „квази-судска“ власт. Уосталом, кад би ce овде признало право претседнику да има одлучујући глас то би значило повреду гарантија које ce признају окривљеном. Министар не може изрећи казну без предлога Савела, предлог није пуноважно донет, казна je Дирану незаконито изречена, те би по мишљењу белгиског реферата белгиски Државни савет ово решење поништио као незаконито. Кад ce ради о поништају управних аката због повреда форми пракса белгиског Државног савета (Управног суда), држећи ce француског узора, прави разлику да ли je повреда форме (и поступка) суштинска или није. Она je суштинска ако je повреда форме такве природе да би одлука донета по датом поступку била друкчија да није било повреде y питању. Примењено на Диранов приговор под 2) нема повреде због пропуста непосредног усменог