Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

саслушања, јер га правни пропис оставља само као могућност. Међутим, друти део приговора стоји; Дисциплински савет није правилно утврдио ствар нити je могао утврдити, када окривљени службеник није знао шта му ce све ставља на терет нити je дао своју одбрану. Захтев поступка предлог Дисциплинског савета неправилно je удовољен, те je и решење министрово незаконито. Државни савет y оваквим случајевима тражи не само саслушање, него и то да ce окривљеном службенику пружи могућност да ce оправда на тај начин што he му ce дати прилика да ce брани y погледу сваке поједине чињенице и околности која му ce ставља на терет. Пошто то овде није урађено решење би било поништено и с тога разлога. Диранов приговор о искључењу инспектора из рада Савета био би по белгиском праву основан; ово не само с обзиром на извесне изречне прописе који забрањују учествовање y раду дисциплинског савета, лица која су вршила ислеђење, него и с обзиром на извесне процесне принципе који улазе y белгиску правну традицију. Такав један процесни принцип je „спокојство y решавању“ које би било за остале чланове савета нарушено и присуством a поготово учешћем y већању и одлучивању иследника. Четврти приговор Дирана могао би бити по белгиском праву основан разлог ништења министровог решења од стране Државног савета с обзиром на одређене изречне правне прописе о изузећу; наравно под условом да Диран докаже околности које наводи y том правцу, Државни савет би ценио да ли те околности указују на заинтересованост једног члана Савета y питању и да ли je његово учешће утицало на решење министра. По белгиском праву сведоци ce обавезно заклињу само ако je то изречно законом прописано; зато и први део петог приговора Дирановог не би био y сваком случају основан; околност да je сведок присуствовао већању Савета вређа принцип непристрасности и спокојства већања, те 6и овај део приговора био умесан a ова околност по белгиском праву, разлог за поништавање нападнутог министровог решења. Надлежност: Државни савет као управни суд. ИТАЛИЈА. По италијанском праву лакше дисциплинске казне (укор, умањење принадлежности) изриче старешина службе y којој државни службеник ради по саслушању службеника, који има право жалбе надлежном министру. Теже дисциплинске казне (деградација, отпуштање) изриче министар по саслушању дисциплинске комисије, састављене од три члана из службеничког кадра истог министарства. Закључци Комисије имају саветодавни карактер али ипак према пракси и доктрини министар не може изрећи тежу (а може блажу) казну од оне коју јепредложила Комисија. Против министровог решења државни службеник може водити управни спор код Државног савета, али само због повреде закона. Државни савет није, дакле, апелациона него касадиона инстанца y овој материји.

385

ПРИЛОЗИ