Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

387

службеника и давали предлог министру о казни. Сада министар доноси решење о казни на основу извештаја и предлога одређених иследника, који води цео поступак; извиђа, оптужује, после одбране окривљеног саслушава сведоке и прикупља цео доказни материјал те на основу свега тога саставља свој извештај и предлог о казни. Министар није везан предлогом ни y ком правцу и може, пре доношења решења, тражити и мшпљење непосредног старешине службениковог. Иако ce Диранов случај y Португалији не би после фебруара 1943 могао десити, портуталски национални реферат даје решење по свом позитивном праву. Ad 1) Пошто три члана Дисциплинског савета који су гласали против предложене казне нису предложили другу, блажу казну, to ce no португалском праву има сматрати да уопште нису гласали. Зато ce имају узети y обзир само гласови који су гласали y прилог изречене казне. He може ce рећи да je министар изрекао тежу казну од предложене. Уосталом, претседнику ce обично признаје диримирајући глас, ако ce после неколико гласања не постигне већина. To су разлози за неоснованост Дирановог првог приговора. Ad 2) Овај je приговор основан јер je саслушање окривљеног службеника, од стране иследника, y дисциплинском поступку обавезно увек, сем онда када ce ради о напуштању службе. Ad 3) У недостатку изречног прописа о изузећу y дисциплинском поступку, португалски реферат налази да начелно не би било сметње да y колегијуму који предлаже казну учествује и иследник. Према пракси Врховног управног суда, хијерархиски претпостављени који je учествовао y дисциплинском поступку као сведок, може учествовати y доношењу решења о казни y истом дисциплинском предмету. По португалском схватању, супротно мишљење онемогућило би вршење права кажњавања. Када старешина може казнити службеника који га je увредио, може иследник учествовати y одлучивању о казни. Дакле, овај приговор Диранов 6и по португалском схватању био неоснован. Ad 4) Овај би приговор био неоснован јер министар није везан ггредлогом о казни. Ad 5) Лица која ce саслушавају y иследном поступку, ван предлога окривљеног, y циљу давања обавештења -не сматрају ce y стриктном, формалном смислу сведоцима и не заклињу ce. Међутим, ако ce ради о сведоцима одбране, лицима на која ce окривљени позива y свом одговору на оптужбу онда je, према пракси Врховног суда, обавезна заклетва сведока. Наиме, португалски Врховни управни суд убраја y основне гарантије одбране нужност да докази које подноси окривљени буду снабдевени свим „условима истинитости“ који траже да су искази сведока дати с позивом на бога или