Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

388

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

част. Присуство сведока већању не би овде било разлог ништавности, уколико сведок није учествовао y већању. ШПАНИЈА. Шпански реферат je овај случај схватио ускопрактички и није дао одговор по свима приговорима Дирановим, него ce задржао само на оном под 2). Пошто би пропуштање да ce окривљени y дисциплинском поступку саслуша и да ce изјасни о свему што му ce ставЈва на терет био по наглашеној пракси Врховног суда довол>ан основ за ништење министровог решења од стране Врховног с УДа (који расправља и управне спорове), шпански реферат ce није ни осврнуо на основаност или неоснованост осталих приговора Диранових који су „спорни (сумњиви) и подложни дискусији“; не би, дакле, имали сигурног изгледа на успех. ЕГИПАТ. По египатском праву први притовор Диранов би био основан. Свагко ce сматра невиним док ce од надлежног органа на прописан начин не утврди његова кривица. To важи и y случају дисциплинске одговорности. Нема овде правоваљане одлуке дисциплинског савета, јер предлог о казни деградације није добио већину, a претседник, y отсуству изречног законског текста, нема одлучујући глас. Према томе, решење министрово о казни деградације je незаконито, пошто нема правоваљаног предлога дисдиплинског савета. И други приговор Диранов je основан уколико ce тиче пропуста да ce да могућност окривљеном да, макар писмено, дадне своју одбрану о свему за што ce окривл>ује. И трећи приговор Диранов имао би овде изгледа на успех. По египатској пракси (Државног савета већа за управне спорове) лице које je вршило ислеђење испитивало чињенице, прикупљало доказе и обавештења и које je изразило мишљење о диспицлинској кривици неког службеника, не може решавати y конкретном случају као члан дисциплинског већа. У погледу четвртог приговора ствар стоји овако. У египатском административном праву нема изречног прописа о изузећу, као што je то случај y судском поступку. Пракса управног суда je да и овде има места примени правила о изузећу, јер ce ради о „обзирима правичности“, о заштити окривљених и о слободном изјашњењу судија (по функцији). Разлог за изузеће je „лични интерес“ широко схваћен без обзира на мотив. И овај приговор Диранов би, дакле, бно по египатском праву основан. Пети приговор Диранов био би уважен, ако je сведок и учествовао y већању a не само присуствовао. ДАНСКА. Дански одговори су по овом случају лаконски, без образложења. По данском праву прва три приговора би била основана; четврти je под питањем. Што ce тиче петог, његов први део (неполагање заклетве сведока) био би основан само ако постоји изречан законски пропис, a његов други део (присуство сведока већању) „тешко би ce признао основаним“. ХОЛАНДИЈА. ■ — Холандски реферат даје пре одговора на питања један општи поглед на службеничко право ове земље (из-